Грађани преко кол центра до бесплатне правне помоћи

Интонирањем химне "Боже правде" и свечаном академијом у Народном позоришту у Београду обележено је 158 година адвокатуре у Србији.

За време владавине Кнеза Михаила Обреновића и владе Илије Гарашанина 1862. усвојен је први Закон о јавним правозаступницима, мада се још у Законоправилима Светог Саве 1219. године, а затим и у Душановом законику из 1349. године каже да ће "сваки онај који је глув, нем или нема средстава да буде заступан на суду, добити свог одвјетника да га заступа".

Од тада, адвокатура је преживела многе изазове, а у последње две године им је положај бољи, оцењује струка.

"Ту пре свега мислим на оно што је тема и нашег данашњег скупа а то је Закон о бесплатној правној помоћи који смо после 15 година успели да добијемо, а који је усвојен у потпуности у складу са нашим сугестијама. Успели смо да повучемо Закон о услугама из законске процедуре који није одговарао адвокатури", каже Виктор Гостиљац, председник Адвокатске коморе Србије.

Израда новог закона о адвокатури планирана је за следећу годину, а са Министарством правде је постигнут договор да ће већина чланова радне групе за израду тог закона бити адвокати и да ће се инсистирати да адвокатура задржи статус пружаоца правне помоћи а не услуга.

"Адвокатска професија је у правом смислу слободна, али можемо имати идеалну адвокатуру, храбру речиту стручну, ако с друге стране немамо независно и непристрасно судство", рекао је Драгомир Милојевић, председник Касационог суда.

У Србији данас има више од 10.000 адвоката.

"Конкуренција је тако велика да треба опстати, а нарочито је тешко за младе људе. С друге стране, углед адвокатуре, можда изгледа неуверљиво, био је много већи у неким тешким временима", рекао је Бранислав Тапушковић, адвокат.

У друштву српских, данас се нашао и Џереми Рот, председник Међународне уније адвоката. Српска комора је члан од њеног оснивања, а неколико чувених имена београдске и српске адвокатуре, међу којима су и доктор Драгутин Јовановић, Љубомир Стефановић, Владимир Симић и Милан Живадиновић председавали су и били чланови Савета, те најстарије адвокатске организације на свету.