Смедерево памти Димитрија Давидовића

Један од најзначајнијих великана српске историје рођен је 23. октобра 1789. у Земуну.

Димитрије Давидовић је био један од пионира српског новинарства, основао је прве дневне новине у Србије под називом Новине Сербске. Његов рад имао је знатан утицај на српску културу почетком 19. века.

Прожет идејама Француске револуције и мотивисан искреним патриотизмом Димитрије Давидовић је читаво своје деловање посветио политичком и културном напретку младе српске државе.

"Димитрије Давидовић ће остати упамћен у нашој историји као један од најпредузимљивијих, најписменијих људи онога времена, човек који је много задужио, како се у оно време говорило, Отечество, тачније српски народ", каже Мирослав Лазић, виши кустос историчар Музеја у Смедереву. 

У Уставу су била укључена законодавства најразвијенијих европских земаља. Неке његове одредбе указују и на Декларацију о правима човека и грађанина, као тековину Француске буржоаске револуције.

Устав су осудиле Турска, Русија и Аустрија јер је, како су проценили, давао превише права обичном човеку.

"Без обзира на то што је тај зстав толико кратко трајао, јесте важан моменат да је он донет у Србији мимо воље великих сила, дакле да је био плод наших народних настојања, да је био зачетак, неких тенденција које ће се тек касније педесетак или стотину година касније изродити", каже Лазић.

Под међународним притиском, Сретењски устав је укинут после само две недеља, а потом је уследила смена Давидовића који је, на крају, морао и да напусти престоницу и насели се у Смедерево.

"Димитрије Давидовић, сав Србин" 

Димитријеви последњи дани били су тешки. Без породице, заборављен од свих, често је самовао у беди, а остала су и писма у којима је кнеза Милоша Обреновића молио за додељивање обећаних средстава. Међутим, Смедрево га није заборавило.

"У годинама након смрти, прво је уређиван његово гробно место, у више наврата, пре свега заузимањем смедеревске омладине, а онда потом 1938. на стогодишњицу његове смрти, на заузимање тада највише структуре државе И удружења новинара, овде је откривена спомен биста, рад уметника Лојзе Долинара. Нешто касније 1953. када је основана званична државна штампарија овде у Смедереву, она је понела назив Димтрије Давидовић, а једна од првих школа у Србији уопште, а прва у Смедереву, је 1959. понела назив Димтрија Давидовића", каже Лазић.

Умро је на свом имању, где је првобитно и сахрањен, 6. априла 1838. године. Нико није забележио његову смрт. Његов гроб је тек касније пронађен, а земни остаци су пренети на смедеревско старо гробље, где му је подигнута гробница, поред црквице из 15. века, где се и сада налази. На надгробној плочи, стоји једва видљив епитаф, који је он сам одредио – "Димитрије Давидовић, сав Србин".