Колико кошта "фали ти још један папир"

Колико год да су компјутери ушли у нашу свакодневицу, без папира се не може. Колико државу пара а нас живаца кошта када чујемо реченицу: фали вам још један папир?

Да би уписали дете у школу, родитељи су прошле године морали да донесу само извод из матичне књиге рођених и уверење о пребивалишту.

Од ове године, увођењем система електронске уплате, за упис им неће бити потребан ниједан папир, а деца ће електронски бити распоређена у 4.000 одељења.

И родитељи бруцоша имаће мање обавеза јер више неће морати да прикупљају документацију на неколико адреса.

Иако помака има, око 60 одсто информација државне институције и даље чувају на папиру, што успорава процесе, па грађани често не могу благовремено да остваре своја права.

"И даље постоји велики број поступака, пре свега везано за порезе и рачуноводство које су и даље папиролошке. Наш је један од предлога да се уведу потпуно електронске фактуре", истиче Јелена Бојовић из Националне алијансе за локални економски развој (Налед).

Неуједначена пракса у општинама 

За промену неких докумената потребно је на увид донети и извод из матичне књиге венчаних, рођених, уверење о држављанству, што значи да се морају издвојити и време и новац.

Пракса у општинама је неуједначена.

Неретко се документација узимају у различитим општинама, па је чекање у реду неминовно. 

"Грађани када дођу и поднесу захтев за остваривање неких својих права, сва документација која може бити прибављена по службеној дужности и води се евиденција, ми прибављамо ту евиденцију у име грађана, а грађани нам дају и потписују изјаву да можемо ми у њихово име да прибавимо документацију која им је потребна", додаје Гордана Лукић из Општине Палилула.

Обавеза државе да чува папирну документацију пет и више година намеће велике трошкове. Само у Агенцији за привредне регистре на управљање и чување папирологије потроши се милион евра годишње. Банка средње величине годишње произведе 11 милиона папира, а мањи трговински ланац потроши и до 150.000 евра на тонере, папир и штампу. 

У односу на 2018. усвојено 40 одсто више препорука Наледа  

"Апелациони суд се не суочава са тим проблемом, будући да је то новоформирани суд 2010. године и ми нисмо преузимали архиву некадашњих жалбених судова. То су преузели виши судови и Врховни суд. Овде имамо око 144.000 предмета", истиче Мирјана Пиљић из Апелационог суда.

Да би електронско пословање уштедело стотине милиона евра, схватили су и у Пореској управи, која је помогла да се дигитализује поступак подношења пријава за порез на имовину као и за пренос апсолутних права на наслеђе и поклон.

"Ви треба да припремите уговор о поклону, или неко стручно лице да сачини правни посао. Код јавног бележника долазите са тим уговором, заказујете термин овере. Јавни бележник има могућност да сада провери у јавној евиденцији, да изврши увид у катастар непокретности. Закон о порезима на имовину који је ступио на снагу 1. јануара ове године предвиђа да сада уместо грађана јавни бележник доставља пореској извршење грађана о порезу на пренос апсолутних права на наслеђе и поклон и о порезима на имовину", навео је Србислав Цвејић, председник Јавнобележничке коморе.

Налед наставља да даје препоруке које ће поједноставити прописе и смањити бирократију.

Прошле године спроведено је 17 нових препорука, што је 40 одсто више него 2018.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом