Страх родитеља насупрот "жигосању" осуђеника – треба ли списак педофила да буде јаван

Јавног регистра силоватеља у Србији и даље нема. Неки сматрају да би приступ сликама и подацима силоватеља родитељима омогућио да превентивно заштите децу и да, уколико у својој околини примете сумњиву особу, реагују.

Са друге стране, многи мисле да и силоватељ има права да буде заштићен, јер, по нашем кривичном закону, особа која је одслужила затворску казну има права као и сви други грађани.

Многи мисле да ће онај ко је изашао из затвора опет починити кривично дело, али то је само претпоставка, којом се не треба водити, тврде поједини адвокати.

"Морамо се и питати шта ако постоји и један који више не жели поновити то кривично дело. Онда сте га жигосали за сва времена. Обнародовати да неко ко после 15 година излази из затвора и да сви знају, онда мислим да је то већа казна него казна затвора", рекао је aдвокат Небојша В. Петровић.

Јавност је најчешће обавештена о томе да је неки педофил изашао из затвора. Тада наступа оправдани страх, углавном родитеља за своју децу.

Да ли су уплашени и они, који после издржане казне покушавају да се социјализују, што им закон дозвољава.

Подељена мишљења 

О увођењу јавног регистра силоватеља, о чему се последњих месеци прича, мишљења су подељена. Да ли би могућност свих да јавно виде лица силоватеља решила проблем и на чијој страни је тренутно закон?

"Ми причамо о томе како их треба кажњавати. Најоштрије. То је повреда детета, повреда права детета и нећу о томе да полемишем. Мислим да ти људи раде то што раде у Србији зато што се о томе није довољно водило рачуна. Зато што су се често потписивали различити споразуми са тужилаштвом и зато што су ти људи у малим местима заштићени", навео је Игор Јурић из Фондације "Тијана Јурић".

Неки сматрају да ми нисмо довољно зрело друштво и да би јавни регистар могао да буде злоупотребљен.

"Многи су ожењени и живе неким породичним животом, да имају децу. Шта ће бити са њиховом децом? Да ли је дете криво што његов отац има тај поремећај?", казала је Наташа Андоновски, некадашњи васпитач у затвору

Колика је могућност понављања злочина 

Када изађу из затвора, неки силоватељи, међу којима и педофили, понове злочин, па се после неколико година или месеци поново нађу иза решетака. То се, ипак, не догађа често јер се тортура коју доживе од других затвореника не заборавља.

Међутим, могућност понављања кривичног дела постоји. Психијатри кажу да је педофилија тежак поремећај личности, да се тешко лечи, тачније скоро никада. Ако је већ тако, требало би на то обратити пажњу и контролисати стање осуђеника већ у затвору, а и када из њега изађу.

"Развијене државе у свету, које се баве неким третманима, оне раде и на превенцији. Они су обавезни да се јављају, обавезни су да иду на лечења и терапије да не би поновили такво дело. У затвору постоји здравствена служба, постоје и психијатри и психолози. Питање је да ли имају времена да се посвете појединачним случајевима", навела је Наташа Андоновски, некадашњи васпитач у затвору.

Иако су мишљења различита, већина компромисно решење види у системском раду и стварању регистара којим би предатори били евидентирани на нивоу локалне самоуправе, тамо где живе.

Јавност регистра морала би да буде строго прецизирана, а у посебну процедуру уписа морали би да буду укључени правосудни органи, психолози и психијатри.