“Кршеви“ на српским друмовима – држава припрема план

Према подацима, у Србији, од укупног броја возила, чак 78 одсто су половна. Зашто у прошлој години 126.000 возила или сваки 20. аутомобил, није прошао технички преглед или није регистрован. Морамо да направимо једну озбиљну стратегију масовног транспорта, да видимо шта од аутомобила може да уђе у град, а шта не, истакао је новинар РТС-а Драган Милутиновић.

Новинар РТС-а Драган Милутиновић, који се бави сектором саобраћаја, каже да аутомобили нису прошли технички преглед затo што имају одређене недостаке. 

Каже да већ две деценије Ауто-мото савез и полиција сваке године организују бесплатне техничке прегледе и додаје да сваке године можете да бесплатно преконтролишете аутомобил пред годишњи одмор.

Говорећи о томе шта су показала истраживања, Милутиновић каже да више од 50 одсто људи који су доборвољно отишли на тај технички преглед имају неисправан аутомобил, и то су најгоре ствари - кочнице, управљачки механизми, виталне ствари које су битне за безбедност саобраћаја.

"Они су добровољно одвезли аутомобил на технички преглед, а замислите сада да полиција крене да сваког другог или трећег искључује и води на технички преглед - колико би имали неисправних аутомобила који су небезбедни за саобраћај", упозорава Милутиновић.

Проблем у свему томе је, како истиче, што смо имали либерални технички преглед који је подразумевао оптичко сагледавање, "штанцовање" документације, да се прода што више половних аутомобила.

Према његовим речима, нико није улазио у суштину. Тек пре две године је заоштрен технички преглед и онда је већ почело мало да се затеже по том питању и да се неки аутомобили, који нису условни за саобраћај, искључују из саобраћаја.

Међутим, те две године, како каже Милутиновић, дале су један одређени резултат кад је реч о естетици, кочницама, управљачком механизму аутомобила, али не и у смањењу загађења.

"Кршеви" без катализатора и филтера 

"Главни проблем је да смо све те кршеве са Запада увезли, око 600.000 последеих пет година, тако што смо их куповали тамо без катализатора или ДП филтера и то је један од основних узрока загађења у великим градовима", каже он.

Скидање таквих катализатора и ДП филтера није опасно у смислу емисије угљен-моноксида - битни су азотни оксиди.

Упозорава да су азотни оксиди 17 до 18 пута већи него што би требало да буду.

Милутиновић објашњава да азотни оксиди директно утичу на добјање канцера или леукемије.

"То су сва истраживања показала и због тога је почео процес у целом свету - еколошко сређивање аутомобила, и многи градови су још пре двадесет година донели стратегије да 'евро 3' или 'евро 4' више не могу да уђу у центар града", појашњава Милутиновић.

Наводи да у Немачкој тренутно имају проблем са аутомобилима на дизел - неће нико да их купи ни када су нови јер са тим аутомобилима не може да се уђе.

Годишње 6.000 људи оболи у Србији директно од последица загађења 

За наше возаче добра је вест да је Правилник о техничким прегледима одложен до 21. јуна 2021. године - што значи да се до тада неће контролисати издувни гасови.

"Сви који имају аутомобиле не треба да се секирају, моћи ће да их возе", каже Милутиновић, додајући да треба да се забрину они који имају децу - шта ће ти аутомобили за две године успети да избаце у ваздух, колико је то азотних оксида и других ствари које могу да утичу на здравље.

Истиче да годишње 6.000 људи оболи у Србији директно од последица загађења, а замислите још годину дана ако продужимо да "евро 3" до краја године може да се увози - имаћемо годишње 10.000 људи који треба да се лече.

Ко ће да плати то лечење, које је скупо, упитао је Милутиновић и додао да различити облици тих издувних гасова различито делују на одређене механизме у организму.

Према подацима МУП-а, прошле године на нашим путевима прву регистрацију добило је 154.961 половно возило, чији је датум производње старији од јуна 2018. године.

"То показује да ми скупљамо отпад, јер да би тај аутомобил регистровали поново на западу, морају да уложе у катализатор, у ДП филтер, што кошта више него само возило. И шта раде наши дилери, оду и купе те аутомбиле за 500 или 600 евра, оцарине их за 200 или 300 евра и за 1.500 евра дођете до аутомобила", рекао је Милутиновић.

Са 1.500 евра ви имате аутомобил који може да се вози, каже Милутиновић и додаје да је релативно је бољи од било ког "стојадина" или "кеца" или нечега што смо раније возили.

Наравно да је бољи неки "пасат" из 2006. гдоине него "стојадин" или "флорида", рекао је он.

Према његовим речима, најпопуларнији "половњаци" су Фолксвагенови аутомобили.

"Људи који купе половна возила не знају да та возила трба касније да се одржавају, да треба платити то одржавање, најгоре је касније тај аутомобил обновити и довести га у техничко стање да можете њиме да се возите", упозорава он.

"Купио сам део аутомобила који није оригиналан, точак ми је отпао са кола. Морате да оригиналним деловима да поправљате возила јер сви делови који долазе са стране долазе из сумњивих фабрика, из Турске, Кине. Квалитет таквих делова, нарочито фундаменталних –кочница, дискова, кугли – није исти као код оригиналног произвођача", упозорава Милутиновић.

Просек година "половњака" је 17, а више је од 34.000 нових аутомобила добило своју прву регистрацију.

Стратегија масовног транспорта 

"Ми морамо да направимо озбиљну стратегију масовног транспорта, да видимо шта може да уђе у град", каже Милутиновић.

Наводи пример да у Сарејеву, када је загађење, "голф двојка", не може да уђе у центар града јер има налепницу на којој пише да је он "евро 1" или "евро 2".

Каже да морамо под хитно да неким мерама, нарочито државним, да се спремимо за једну стратегију јер неће бити загађења само зими, биће га тек лети када температуре достигну 40 степени због глобалног загревања, па када онда ти исти аутомобили крену у саобраћај и крене још веће загађење јер нема ветра.

Потребно је одвојити и средства и новац да бисмо се ослободили тих "кршева".

На крају крајева, ко ће 600.000 аутомобила да рециклира, упитао је Милутиновић.

"Немамо капацитете за рециклирање, ми само 15 одсто аутомобила рециклирамо и то из паркинг сервиса и када покупимо кршеве који немају власнике. Сви остали аутомобили завршавају на отпадима, па се тамо растурају и ти половни делови који су несигурни, ти фундаментални делови управљачког механизма уграђују се поново у нека половна возила и она половно излазе на друм", каже он.

Тако да имамо и небезбедне аутомобиле и велике загађиваче.

Неопходан развој инфраструктуре 

Осврнуо се на оно што је сад држава урадила, дала је ослобођење таксе онима који имају хибридна или електрична возила.

Припрема се нови закон по коме треба милион евра одвојити за субвенвије за електрична возила.

"Делује ми да узимамо од сиромашних а дајемо богатима, зато што само онај ко је богат може да купи електрично возило. Дајемо субвенције за електрична возила а не за систем пуњача, паркинга, свега што би подстакло купце да и они дају неки новац да уђу у тај систем еколошке варијанте", сматра Милутиновић.

Морамо да развијемо инфраструктуру, да је опремимо, да бисмо електрична возила могли да користимо. Имамо само 54 аутомобила регистрована у Србији, 400 до 500 хибрида, и то је све.

"Једино што може да се деси са свим тим стварима јесте да држава направи неку варијанту да оне који загађују казни, а оне који не загађују награди. Са овом варијантом мерења издувних гасова, чекати још две године је сулудо", закључио је Милутиновић.

Број коментара 27

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом