Вредност Милутинових задужбина подстакла дигитализацију фресака

Немањићки владари нису оставили велелепне дворце и замкове, али јесу монументалне задужбине. Оне представљају највредније грађевине у баштини наше културне историје.

Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин своме народу и отечеству даровао је 40 велелепних храмова.

У Епархији рашко-призренској, две светиње које је посветио Успењу Пресвете Богородице – Манастир Грачаницу која слови за архитектонску лепотицу и цркву Богородице Љевишке у Призрену – уписане су у Унесков регистар светске баштине.

На северу Косова недалеко од Звечана подигао је и Манастир Бањску. Српски баштинари настоје да тим споменицима врате сјај времена када су их врсни мајстори зидали и сликари живописали.

"Када ви дођете да посетите једну цркву, ви се наравно не дивите само архитектури и сликарству, већ човек заиста осети нешто и разуме зашто је Косово – Косово", рекао је сабрат Манастира Високих Дечана протосинђел Андреј.

Краљ Милутин, праунук оснивача Студенице, подигао је и малу цркву посвећену Богородичиним родитељима, светитељима Јоакиму и Ани, не реметећи целину студеничког манастирског комплекса.

За живописање цркве ангажовао је највеће сликаре тога доба. Предстоји дигитализација фреско-сликарства те светиње.

"Ми на тај начин припремамо материјал наше средњовековне уметности за презентацију целом свету. Дигитални снимци који ће бити на порталу Министарсва културе Музеја Србије биће доступни целој планети", изјавио је уредник новосадског "Платонеума" Душан Вујичић.

Тако ће и они који не могу да посете српске светиње моћи да се диве нашим фрескама које су јединствене у свету. Србију зато и називају земљом фресака.