Скуп слависта у Београду

Састају се научници који желе да представе своја најновија истраживања. Истовремено је то и зимска школа за професоре руског језика у Србији. Интересовање младих за студије словенских језика је константно, каже струка.

Проф. Далибор Соколовић, заменик председника Славистичког друштва Србије каже да је интетрсовање константно, нарочито за руски језик, јер то је један од највећих светских језика, али и за мање групе, пре свега, за оне словенске језике који су део Европске уније.

"Сада имамо утисак да се поново враћа на старе стазе, на старе колосеке и надамо се перспективи коју желимо и коју очекујемо", каже академик Слободан Реметић.

Слависти подсећају на значајне научнике, пре свега, професоре Ивића и Кошутића, по којима су и назване награде које додељују.

"Част ми је да је носим из простог разлога што је то један од истакнутих српских слависта прве половине 20. века. Радован Кошутић је био један од утемељивача славистичке науке, па и саме катедре за славистику на Филолошком факултету у Београду", каже проф. Вучина Раичевић, добитник награде "Радован Кошутић" .

Награђено је дело професора Љубисава Ћирића "Речник говора Лужнице".

"Дијалекат је као и уопште у Србији у изумирању због изумирања села. На речнику је рађено десетак година, има четресетак хиљада одредница", каже Љубисав Ћирић, добитник награде "Павле и Милка Ивић".

Скуп слависта Србије први је скуп у години у којој се обележава шест деценија Филолошког факултета као самосталне високошколске установе. Словенски језици проучавају се од оснивања лицеја 1845. године.