Професори сматрају да треба увести већи број часова српског
Српски језик као наставни предмет нема жељени, потребни и очекивани статус у образовном систему Србије, сматрају учесници 61. Републичког зимског семинара. У раду тродневног скупа, чија је главна тема статус српског језика у земљи и дијаспори, учествује око 1.500 наставника из земље и региона.
У млађим разредима за српски језик је планирано пет часова, док Французи у истом узрасту свој матерњи језик имају десет пута недељно. Професори сматрају да треба да се уведе већи број часова него што их сада има.
"То се може постићи изборним програмима, изборним предметима, који би приказали колико је важно језичку културу развијати, а нарочито компетенције ученика које се тичу и њиховог говора и њиховог писменог изражавања", каже председница Друштва за српски језик и књижевност Србије Зона Мркаљ.
Просветна саветница Републичко-педагошког завода Републике Српске Силва Добраш каже да је потребно увести предмете који у бази имају правопис, језичку културу и дефинитивно неговати ћирилицу.
Еснаф подсећа и да треба повећати број лектората у иностранству.
"Република Србија у овом тренутку нема лектора у Москви. Ако немамо лектора у Москви, што бисмо га имали на другим местима, а некада је десет хиљада студената на светским универзитетима учило српски језик. То је просто задатак државе, да се виде билатерални споразуми, где може. Дакле, ако ми имамо лекторе из Шпаније у Београду, зашто не бисмо имали лекторе српског у Шанији", каже Вељко Брборић, потпредседник Друштва за српски језик и књижевност Србије.
В. д. декана Филолошког факултета Универзитета у Београду Љиљана Марковић каже да смо преко својих академских веза на престижним светским универзитетима као што је универзитет "Лобачевски" у Нижњем Новгороду, Азербејџански универзитет страних језика у Бакуу, као Универзитет у Осаки у Јапану, успели да успоставимо наставу српског језика и српске културе, а затим на "Сапиенци" у Риму.
Филолози понављају да би требало размислити да се српски језик као изборни предмет уведе и на многе факултете. Оне који желе да буду учитељи или професори требало би школовати о трошку државе, обезбедити им стипендије или кредите. Тада би, сматрају, имали боље и мотивисаније учитеље и професоре српског језика, па би самим тим и статус језика био бољи.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар