Рачуни за превоз – мора ли радник да докаже да се није телепортовао

Праве рачуницу – ако сваки запослени донесе по један рачун месечно 19.000 рачуна, годишње 228.000 папира. Синдикат пита  – где ће се чувати рачуни за 19.000 запослених само у правосуђу. Резимирају – радник се није телепортовао, имао трошак да дође до посла.

"Ни у једном пропису, закону ни у подзаконском акту не постоји ниједна одредба која одређује да запослени мора да правда трошкове доласка на посао и одласка са посла", наводи Слађанка Милошевић, председница Синдиката правосуђа Србије.

Министарство финасија позива се на Закон о рачуноводству који је ступио на снагу 1. јануара.

"Истичемо да је неопходно постојање веродостојних рачуноводствених исправа којима се доказује да је трошак настао и да се може извршити евидентирање пословних промена у пословним књигама правних лица, односно предузетника", поручују из Министарства финасија.

И док чекају на одговор Врховног касационог суда, у Синдикату подсећају на раније пресуде. А у Закону о раду се каже – запослени имају право на надокнаду трошкова доласка на посао и не морају то да доказују. Из Министарства рада кратко одговарају – поступају по мишљењу Министарства финансија.

Десет пута увећане евиденције у благајнама 

Златибор Лончар, министар здравља наводи да запослене треба поштедети губљења времена.

"Ми желим да се та бирократија избегне, хоћемо да направимо све то у електронској форми да поштедимо људе да воде рачуна о свему томе и губе време", наводи Лончар.

Више времена треба и рачуновођама. Указују на нелогичности.

"Десет пута увећане евиденције у благајнама него што је то до сада било. Ако послодавац пристаје да им исплати накнаду на рачун који донесу, тај рачун мора да има име и презиме. Ко ће то на бензинској пумпи уносити име и презиме кроз фискалну касу", упитала је Снежана Митровић, председница Рачуноводствене коморе Србије.

Колико ће новине коштати привреду 

НАЛЕД је Министарство финасија питао  – колико ће новине коштати привреду. На пример за привредно друштво са 150 запослених имаће трошкове око 2.3 милиона динара само за администрацију трошкова, за оне са више филијала коштаће их до четири милиона годишње.

"Сложићете се да су то прилично велики трошкови а да опорезивање трошка накнаде опорезвиања долсака на посао и није неки буџетски приход нити се ту раде неке велике злоупотребе да можемо да кажемо да је та мера са те стране оправдана. Могућност и права запосленог се сужава да изаберу начин како ће долазити на посао", објашњава Драгана Илић из НАЛЕД"-а.

Јавља се кажу и проблем у односу послодавц радник од којег се неретко захтва да купе претплатне карте за градски превоз иако не желе да га користе.

"Ово је супротно превасходно од самог министарства финасија које је на пример повећало неопорезиви износ зараде које има тенденцију смањења оптерећења доходка. Ово је такође супротно њиховом ослобођењу на пример плаћања пореза на хибридна и електрична возила значи за неким еколошким тежњама јер овде се промовише долазак неким моториним возилима", наводи Илићева.

Казне за непоступање послодаваца по Закону, односно за не прикупљање рачуна, су до 3.000.000 динара.