Колико је младих на високим позицијама
Учешће људи млађих од тридесет година у политичком животу у Србији из године у годину лагано пада. Бојана Јевтовић из Фондације "Дивац" рекла је за РТС да имамо мало младих праламентараца, градоначелника и да немамо довољно младих на руководећим позицијама.
Земље Западног Балкана, попут Црне Горе, Северне Македоније и Албаније бележе раст учешћа млађе популације у политици.
Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Бојана Јевтовић из Фондације "Дивац" је рекла, говорећи о индексу политичке партиципације, да ако упоредимо са таргет вредностима, које желимо да достигнемо, а то је близу 40, односно 38 - онда видимо да ми имамо поприлично да радимо на свим овим пољима, поготово на укључивању младих у пороцес доношења одлука.
Говорећи о младима у институцијама, младих министара, заменика, градоначелника, Јевтовићева каже да је, ако се посматра ситуација пре три године, Србија била у бољој позицији него сада, Влада се није много променила у том смислу.
"Дошло је до пада када говоримо о Србији. Оно што је евидентно је да што се тиче младих заменика министара, ту је Србија у водећој позицији, ту је пет, само је у Албанији три одсто", истакла је она.
Имамо мало младих праламентараца, градоначелника...
У Србији је забележено смањење броја младих градоначелника као и да је мањи број Канцеларија за младе. Србија има најмањи број народних посланика млађих од тридесет година (2 одсто).
Према њеним речима, имамо мало младих праламентараца, градоначелника, немамо довољно младих на руководећим позицијама.
"Оно што нас забрињава је најчешће када меримо тај став грађана, став медија - јесте па да ли заиста очекујете да млада особа буде на тако високој позицији, да очекујемо, они живе у овој земљи, они креирају земљу како они желе да би остали и важно је да их укључимо на високе позиције", истакла је Јевтовићева.
Према неким истраживањима, две тећине младих људи не верује политичким партијама.
Како каже, то је узајаман процес.
"Ако ви видите да у тој политици не можете ништа да промените, да не можете своје потребе да остварите, потребе ваше циљене групе и ако та политика не доноси стабилност и одређене мере ка младима, они не виде потребу да се тиме баве и не виде да ће њихов глас нешто да промени", каже она.
Како каже, политичари се не обраћају њима, углавном мере не укључују потребе и не представљају младе осим кад су потребни спот или реклама, а поруке нису довољно усмерене ка младима.
Стопа незапослености младих
Највиша стопа незапослености младих је забележена у Северној Македонији и она износи 37 одсто (за 2018. годину) а најмања је, очекивано, у Турској (20 одсто). Остале земље, Србија, Црна Гора и Албанија имају сличне податке у овој категорији: Србија 25 одсто, Црна Гора 26 одсто и Албанија 23 одсто.
"Оно што је добро да је у задње три године дошло до смањења стопе незапослености у Србији, сада је 25 одсто, што значи да постоји тренд, када говоримо о незапослености, одређени помак што је важно, али забрињава висока нит стопа - то су млади који нису у систему образовања, у систему обука и нису запослени", каже она.
Истиче да је око 26 одсто младих у ризику од сиромаштва, свака четврта особа је у ризику од сиромаштва, што је велики број.
"Зато је компонента и став Мреже да морамо да радимо у правцу подршке запошљавању, подршке људима који немају подршку - а то су млади у систему социјалне заштите, са рурала, младе жене које су дискриминисане, припадници мањинских група", закључила је Јевтовићева.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар