Чекајући легализацију: Живе као у затвору због бесправне градње

Породица Сиљановски од 2016. живи у стану без прозора, јер је њихов комшија бесправно дозидао део зграде, тако да сада могу да гледају у његов ходник и зидове. Покушаји да ова бесправна доградња буде срушена, остали су без успеха.

"Десет пута сам се обраћао инспекцијама, они нису хтели да долазе. Само су одговарали да кад буде легализација, биће то рушено њему и тада ће то бити легализовано. Међутим, нико до сад није дошао. Обраћао сам се и заштитнику грађана који је дао инструкције грађевинским инспекцијама да га извештавају", казао је Војдин Сиљановски, власник стана.

То што живе као у затвору један је проблем. Други је то што су зграду, чија је изградња почела 2007, завршавали купци који су у станове ушли после неколико година, док је инвеститор био у притвору. Због бројних пропуста инвеститора зграду није могуће легализовати.

"То је била само метална конструкција, стубови неки постављени, још 2010. године, кад их је он поставио у договору са инвеститором на дивље, без икакве сагласности. Он је 2016. године проширио још за два и по метра даље и отишао у туђе двориште, код суседних зграда. Ове зграде су га тужиле за бесправну градњу", додао је Сиљановски.

Оно што се дешава са зградом на адреси Јужни булевар 128 тешко је објаснити, још теже разумети, а практично немогуће правно решити.

Ни рушење деветоспратнице није много вероватно јер у становима живе породице које би се у том случају нашле на улици.

Бесправну градњу ништа не зауставља 

Градски инспектори прошле године поднели су више од 300 кривичних и других пријава, затворили 450 градилишта, а срушен је 21 објекат.

Багери су сравнили са земљом вишеспратницу у Улици Светозара Зорића, а порушено је још неколико великих зграда. То није обесхрабрило оне који бесправно граде, јер прошле године грађевинска инспекција отворила 21.000 нових предмета.

"Људи охрабени тиме да многи који су градили на дивље, малтене ако су платили неку ситну, мандатну казну, нису до краја процесуирани и та дивља градња је и даље присутна, како у Београду, тако и посебно у нашим туристичким центрима. Ти објекти су сада фактички у фази легализације. Сада када је пуштено да се ради та дивља градња, све оно што може да се легализује, треба да се легализује. Они који су били у комерцијалне сврхе, за даљу продају, не треба да имају исти третман као они који су дивљом градњом решавали стамбено питање", казао је Горан Родић из Грађевинске коморе Србије.

О размерама бесправне градње најбоље говори податак да у Секретаријату за легализацију на решавање чека око 67.000 предмета.

Подсећамо, овај секретаријат надлежан је за објекте веће од 800 квадратних метара. Реч је о милионима, ако не и десетинама милиона бесправних квадратних метара.

Када томе додамо да у општинама треба решити још око 170.000 предмета, долазимо до бројева које је тешко и замислити.