Упркос забрани, и даље смо на послу изложени дуванском диму

Због фабрика, термоелектрана, саобраћаја и ложишта, ваздух у градовима загађен је око три месеца годишње. Да би се тај проблем решио потребно је много времена и новца. Загађење дуванским димом у кафићима и ресторанима траје целе године, а могло би да се реши за један дан.

Запослени који морају да трпе дим на радном месту имају 24 одсто већи ризик оболевања од рака плућа, док тај проценат расте и до 100 одсто уз веома високу изложеност.

"Због пушења у Србији умре између 15.000 и 20.000 људи, то је више него због загађеног ваздуха. Да људи не пуше имали бисте десет пута мање оболелих од рака плућа. Долази време да се прихвати нови закон о подручју контроле дувана нарочито како би се заштитила деца", наводи др Маријан Ивануш, директор Светске здравствене организације у Србији.

Упркос забрани, трећина становништва изложена је дуванском диму чак и на радном месту, а шест одсто и у школским установама.

"Требало би да се пушење заиста стриктно забрани тамо где борави више људи на јавним местима укључујући и угоститељске објекте. Није познато да је дошло да смањења профита и да су људи мање ишли у ресторане ако је забрањено пушење", наводи прим. др Елизабет Пауновић, консултант УН за здравље и животну средину.

У Америци се мере за контролу дувана примењују већ три деценије.

"Има једна јако добра студија која је показала како је за 26 година од 1991. до 2017. смањен број умрлих од малигних болести. Смањен је значи број умрлих од рака плућа код мушкараца за 50 одсто, а код жена за 26 одсто", наводи Срмена Крстев, председница Републичке стручне комисије за контролу.

Готово све европске земље протерале су дувански дим из свих затворених јавних простора.

"Први ефекат који се показао релативно брзо је смањење броја инфаркта", оцењује Ивануш.

Свакога дана у свету се прода 18 милијарди цигарета, а исто толико опушака, којима су потребне деценије да се разграде, загађује природу.