Илић: Спољна контрола правосуђа није политички утицај

Радомир Илић је за емисију "У средишту пажње" Радио Београда 1 рекао да "свакако председник као неко ко има највећи ауторитет и ко је изабран од стране свих градјана има право да упозорава на нефункционисање или потребу за бољим функционисањем неке гране власти. Оно што је председник Вучић рекао свакако јесте идеја подизања свести што бољег функционисања институција у нашој земљи".

Илић, чије су примере и поређења спољне или екстерне контроле правосуђа у европским државама, поједини медији погрешно протумачили, објашњава да спољна или екстерна контрола судске власти није ништа ново јер постоји у свим нашим Уставима, такође и у Уставу из 2006. године.

"Идеја уставних амандана, екстерна контрола подразумева да су грађани ти који бирају, који имају право да контролишу, како извршну, тако и законодавну, а према идеји амандамана и да учествују у контроли судске власти. То не значи да било ко има право да се меша у рад судија или јавних тужилаца и да одлучује о њиховим одлукама. И судија и јавни тужилац морају да буду апсолутно независни када доносе одлуке, међутим поставља се питање комуникације - како заправо изгледа та партиципација, учешће грађана у пракси", навео је Илић.

Према његовим речима, Србија је некада имала систем где је министар правде форимирао листу судија и тужилаца који су за избор или напредовање и слао је Народној скупштини која је одлучивала о избору.

"Садашњи Устав из 2006. конкретизован законима из 2009 и 2010. године- има одредјене мане. Пре свега недостатак транспарентности", истиче Радомир Илић и скреће пажњу да смо до јуче у Скупштини бирали судије и тужиоце и сваки грађанин је у телевизијском преносу могао да види како 250 посланика изабраних од народа о томе дискутује", казао је Илић.

"Данас када се бира судија имамо ситуацију да се то пре свега дешава у једној затвореној, нетранспарентној процедури пред Високим саветом судства и Државним већем тужилаца. Приликом првог избора, та листа иде у Народну Скупштину. Приликом унапређивања, листа не иде у парламент. И та нетранспарентност је нешто што је лоше. Опет, са друге стране од дела струке имамо притисак да треба оставити овакав систем где се у једној затвореној просторији, у којој седи 11 људи, одлучује о избору, а чак и ово мало о чему се одлучује у парламенту - да се избаци. Венецијанска комисија је против оваквог затварања судске власти саме у себе, где група људи која има већину на судском савету одлучује искључиво о себи и да не постоји контрола било које друге две гране власти о томе шта су одлучили. То данас изазива сумње у могућу корупцију а градјанима је врло битно да имају квалитетно, некорумпирано судство", додаје Илић. 

Ко седи у хотелу "Шумадија"?

Радомир Илић подсећа да је то једна од још увек отворених афера из правосудног живота која се доста помињала у јавности да су одређени тужиоци славили рођендан са неким лицима из криминалне средине. 

"Оно што је ту битно је реакција самих институција. Пре свега мислим на реакцију државног већа тужилаца , међутим проблем је што су управо неки чланови државног већа тужилаца били у хотелу са спорним људима. Имамо покренут један дисциплински поступак који још увек није окончан. Овде немамо никакву екстерну контролу јер је у рукама републичког тужиоца и државног већа тужилаца. А дисциплински поступак је најблажа мера, што код мене изазива озбиљне сумње када је у питању функционисање државног већа тужилаца", каже Илић.

Сматра да се у делу стручне јавности која указује да спољна контрола правосудја угрожава независност правосуђа, подигла велика фама.

"Искрено, не разумем зашто су судије и тужиоци већа стручна јавност у односу на људе који раде у Министарству правде. Сви ми представљамо струку. Не видим било какав разлог за то да сам повредио владавину права, јер све што сам рекао постоји и у другим европским земљама. Такодје, сматрам да имам одредјену одговорност да упозоравам на неке појаве у нашем правосудју, како на људе из Министарства правде, тако и на саму струку у интересу јавности", објашњава Илић.

"Око политичког утицаја подигнута велика фама"

Илић истиче да ако политичког утицаја на правосуђе има, то не би требало да се смањи, већ да у потпуности нестане.

"Недавно је при државном већу тужилаца успостављено тело које се зове повереник за самосталност јавног тужилаштва. Поверенику су се тужиоци обратили само у два случаја. Дакле, ако ми говоримо о ниском двоцифреном броју, можемо да закључимо да је око политичког утицаја подигнута велика фама", казао је Илић.

Додаје и да није исправно говорити само о политичком утицају на правосуђе.

"Морамо бити свесни да постоје многе заинтересоване стране за одређене одлуке правосудних органа. Од интегритета судија и тужилаца зависи да ли ће на њихове одлуке утицати рецимо привредници, обичне странке у поступку, адвокати итд. Најбитније је да нам процедура избора судија и јавних тужилаца, заменика гарантује да се бирају стручни људи и људи од интегритета који неће испрљати судијску функцију или угрозити грађане", закључује Илић.