Имате утисак да вас шеф не воли? То не значи да сте дискриминисани

Лично искуство дискриминације у њеном правом значењу неравноправног третмана због неког личног својства искусила је трећина анкетираних.

"Као најчешће разлоге за дискриминацију анкетирани наводе чланство у политичким и синдикалним организацијама, старосно доба, пол, брачни и породични статус", каже за емисију "У средишту пажње" Радио Београда 1 Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Она истиче да највећи број притужби стиже од жена због дискриминације у вези са материнством и негом детета, а пракса је показала и да се жене након повратка са породиљског одсуства спуштају на ниже плаћено радно место или да чак у најгорим случајевима добијају отказ.

Сви су, међутим, сагласни да су најдискриминисаније групе на тржишту рада особе са инвалидитетом, старији радници и раднице, Роми, особе које живе са ХИВ-ом, мигранти, сиромашни и ЛГБТ популација, указује повереница.

Повереница за заштиту равноправности истиче да су честе друге повреде права на раду као што су мобинг, злостављање, незаконити отказ, међутим људи сваку неправду доживљавају као дискриминацију:

"Није свака неправда дискриминација а посебно није утисак да је неко дискриминисан јер га шеф не воли."

Повереница је представила и најважније препоруке проистекле из извештаја и истраживања које имају циљ да што више актера на тржишту рада – послодаваца, синдиката и институција, плански и синхронизовано делују како би се кроз поштовање људских права свих, а нарочито осетљивих друштвених категорија становништва унапредило стање у области рада и запошљавања, повећао животни стандард и смањио осећај опште обесправљености.

Неопходно је обезбедити ефикасније механизме контроле поштовања прописа, као и поступање у радним споровима.

Како се Србија бори против насиља

Експертска група Савета Европе за борбу против насиља у породици ГРЕВИО у свом првом извештају о примени Истанбулске конвенције у Србији каже да подржава напоре српске власти у искорењивању родно заснованог насиља, али наглашавају да и даље постоје проблеми који захтевају хитне одговоре.

"Увођење хитних служби је значајно повећао сам систем заштите, од 2012. године број оптужених је у константном порасту, међутим, и даље је број осуђених врло низак", истиче повереница.

Бесплатна правна помоћ је важна за све, с обзиром на то да су највише изложене насиљу припаднице националних мањина и то првенствено Ромкиње, жене и девојке, као и жене са инвалидитетом, мигранткиње и тражитељке азила, каже Бранкица Јанковић.

Антисемитизам – ми и Европа

Дан сећања на жртве Холокауста обележиће се 27. јануара.

"Ја сам врло поносна што ми у Србији немамо проблем са антисемитизмом са којим се суочавају друге европске државе и што је број притужби изузетно низак када је у питању дискриминација националних мањина", указује повереница и оцењује да се у Европи бележи пораст говора мржње.

Данас има много више простора да се изражава мишљење под велом анонимности пре свега на друштвеним мрежама. У Немачкој се на то одговорило огромним пооштравањем казни.

Повереница је на Међународној манифестацији "Како и зашто се сећамо" у Новом Саду рекла да је сећање на догађаје који су обележили највеће морално и људско посрнуће наша обавеза и дуг према прошлости, према милионима људи који су жртвовани да бисмо ми данас добили шансу.

Шансу да изградимо заједничку будућност, а да бисмо у томе успели морамо посебну пажњу да посветимо едукацији младих.

"Јако је важно да у школама кроз наставу и ваннаставне активности деца негују сећање на жртве Холокауста, да се ту упознају са историјским чињеницама како би касније могли да се одупру покушајима ревизије историје", закључила је Јанковићева.