Какав је квалитет кадрова који производе факултети у Србији

Симболично, у Дому Вукове задужбине, седишту првог српског министарства просвете, дебата о образовању, које је према оцени председника Српске академије наука и уметности маргинализовано.

"Суочили смо се као један део нашег окружења са нереалном експанзијом високошколских установа, а истовремено мањком високошколских учитеља код којих би се кристализовале групе, истраживачки правци и едукативни процеси. Школске 2001. године било је 1.147 студената са просечном оценом 8,5 а 2012. и 2013. године тај број износио је 14.021, значи више од 13 пута више", рекао је председник САНУ Владимир Костић. 

За сваку државу, а посебно малу попут наше, образовање је од пресудног значаја.

"Изгледа да је Србија толико богата земља да може да образује квалитетне кадрове али за Немачку. Најобразованији и најхрабрији увек одлазе", рекао је Светозар Рајак, професор на ЛСЕ у Лондону. 

За квалитет кадрова које производе наши факултети – ниске оцене и порука да високо образовање доприноси одласку младих из земље.

"Тренутно 90 одсто приватног сектора и најмање половина државног сектора производи такве људе којима само партија може да нострификује диплому. Они имају две могућности – или да то ураде с патијом или да се одлуче да оду. Они када одлазе, они остављају диплому код куће", аводи Владица Цветковић, професор Рударско-геолошког факултета. 

Директор Петнице упозорава – опада квалитет наставе у основним и средњим школама и могле би ускоро остати пусте.

"Јер ће се појавити врло брзо за неколико година тренд овде као што се већ јавио у другим земљама, да родитељи исписују децу из основних школа да им сами организују образовање", каже Вигор Мајић, директор Петнице. 

Уместо да програми образовања иду у корак са светом, и да најквалитетније студенте чувамо, о наставним програмима у Србији одлучују некомпетентни људи – оцењено је уз упозорење да је међу онима који напуштају Србију удео најобразованијих, 11 пута већи него седамдесетих година.