Хранилиште, зимски "ресторан" за гладне и угрожене врсте

У "ресторан" над Увачким језером, отворен још давних деведесетих, првенствено за белоглаве супове, свраћају и гавранови, орлови, дивље свиње, а затекли смо и пртину коју је направила лија... и чешћи су гости зими, јер се лети лакше сналазе за храну.

"Храну износимо свакодневно, некад и по више пута дневно, а годишње се изнесе до 200 тона хране, што угинулих животиња, што кланичког отпада", објашњава Иван Василић, чувар у Специјалном резервату "Увац".

Износили су храну и ноћу, гледали су се очи у очи са медведом, вуком и препознали оно добро једни код других.

"Све се то лоше заборави и остају само лепе ствари. Да сте успели једну колонију од 4-5 парова да достигне ево сада 400 до 500 птица, и да је та популација увек у успону. Не само белоглави суп, небески краљ у успону, него поред њега је уточиште, мир и храну нашло још много, много угрожених врста, као сиви соко, као сури орао, орао мишар, бела кадња. Углавном 33, односно са супом 34 угрожене врсте имамо у резервату", наводи чувар природе Мићо Караклић.

Белоглави супови се гнезде и у кањону Милешевке, па је пре десетак година и на Јадовнику отворен "ресторан" за њих, али и осталу дивљач.

И мада су већ двадесетак дана, од првог већег снега медведи у хибернацији, и на Тари и на Јадовнику на хранилишта се износи храна за њих.

"И по овако великом снегу знају да нас изненаде, да дођу када су гладни и када немају храну. Долазило је доста пута до борбе за плен, ту око хране, између дивљих свиња и вукова, између вукова и медведа...", каже Петар Обренић из Удружење грађана "Јадовник – оаза нетакнуте природе".

Према речима Зорана Јездића из Националног парка "Тара", живети на Тари целе године је празник по себи, тако да специјални јеловник није потребан.

По оној народној "и вук сит и овце на броју" празник и за дивљач и за мештане је довољно хране на хранилиштима током целе године.