Ђуровић: Судећи по ономе што се дешава, очекује нас већи број миграната

О нападу на младића који се догодио на Зеленом венцу, Радош Ђуровић каже да су изузетно ретке ситуације када било ко од миграната напада наше људе.

"Мислим да је ово први пут у Београду да се десио такав инцидент. Остаје да видимо какве ће бити информације и закључци полиције. Прерано је говорити о узроцима и томе шта се заиста десило", каже Ђуровић. 

Истиче да избеглице и мигранти спадају у популацију која чини најмањи број кривичних дела и прекршаја у односу на било коју другу групу.

"Препознати су као група која избегава сукоб са законом и насиље према домаћим грађанима. Гледају да не уђу у проблеме са локалним становништвом. Зато овај случај изненађује", објашњава Ђуровић.

"Не бих рекао да је само сезонско повећање" 

Радош Ђуровић каже да постоје индикатори у погледу повећања броја људи.

"Ми у прошлој години имамо повећање у односу и на претходну годину и у односу на годину раније. Долази више људи и не бих рекао да је то само сезонско повећање. Зими најмање људи долази, а ми смо управо почетком зиме и хладног времена имали повећање", истиче Ђуровић.

Наглашава да остаје упитно како ће се трендови наставити, али да ћемо се, судећи по ономе што се сада дешава, суочити са повећаним бројем људи у следећој години.

"За сада, не бих рекао да су то драматичне бројке, али тешко је проценити укупан исход ситуације са миграцијама, јер оне зависе од много фактора на које ми не утичемо као држава и друштво. Пре свега од ситуације у Тутској, ситуације у Грчкој и онога што се дешава на нашим северним границама", објашњава Ђуровић.

"Потребан центар за прихват деце" 

Радош Ђуровић истиче да је тешко говорити да је Србија спремна за прихват деце миграната у овом тренутку, јер је места за смештај деце без пратње родитеља јако мало и не постоји посебан смештај за прихват деце.

"Они се смештају у неколико десетина места која постоје у домаћим домовима за прихват наше деце. То потврђује потребу да се направи центар где би деца била смештена и под пажњом и професионалном негом. Преко 760 деце без пратње родитеља је у прошлој години регистровано", каже Ђуровић.

Истиче да је сваки четврти мигрант који дође у Србију из Сирије.

"Највећи број њих је већ дуже време боравио у Турској. Повећаним приливом људи у Турску, један број њих ће покушати да прође према Грчкој и онда улазимо поново у сценарио значајне миграције када је реч о нашој земљи", каже Ђуровић.

Истиче да су потребе за смештајем изузетно присутне.

"Иако имате више од 5.000 људи смештених у центрима, један број њих се налази у шаторима, у Адашевцима, у Сомбору... Капацитети су скоро попуњени", додаје Ђуровић.

"Последњи корак пред еврозоном" 

Ђуровић истиче да је Србија за мигранте последњи корак пред еврозоном.

"Покушавају интензивно да пређу у Мађарску и Хрватску, међутим суочавају се свакодневнним гурањем назад у Србију. То је оно што забрињава. Најуспешнији проток је према Босни и Херцеговини и онда даље на запад", објашњава Ђуровић.

Истиче да се Србија налази на ободу простора који се све чвршће штити од миграната.

"Пракса гурања људи назад и нехуманог понашања доводи људе у ризик и тера их да покушавају на рискантне начине да пређу границу. Људи су спречени да затраже азил у суседним земљама. Ти људи бивају гурнути у Србију која нема капацитета да дугорочно прихвати људе", истиче директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Наглашава да све то компликује ситуацију и одговор Србије и ствара бригу како ћемо у будућности да се односимо према проблему миграције.