После студија се вратио на село – гаји лековиту ангелику и пише докторат

На плодном побрђу где се деценијима производило поврће, Јован сада узгаја лековито биље. На површини од пет хектара најзаступљенија је ангелика која се у Србији ретко сади.

"Генерално није захтевна, главни проблем у производњи је заштита од корова. Што се тиче болести и штеточина нема већих проблема. Биљка је двогодишња, тако да јој не сметају ниске температуре, она трпи чак у литератури се среће и минус 40 степени. Трудимо се из године у годину да проширимо производњу. Свакако да нема неке повољне рачунице не бисмо се тиме бавили. Моји преци, тата и деда су се бавили претежно производњом поврћа и сточарством", каже Јован Лазаревић.

Мастер инжењеру заштитите биља највећа подршка у пољопривредној производњи и школовању су родитељи. Сложно раде и верују у напредак.

"Он је себе нашао у струци, видим да воли то, волим и ја, али није баш исплативо. Фали пуно радне снаге да би се било успешно и у поврћу и у овом лековитом биљу које смо почели, где видим излаз и некако бољи просперитет. Урадили смо и неку бушотину, не би ли заливали, јер ако се ангелика гаји као повртарска биљка, може да дође и евро по биљци", објашњава Бранко Лазаревић.

Застарелу механизацију млади пољопривредник планира ове године да обнови уз помоћ државних субвенција. Стабилно тржиште и рад, кључни су, каже, за опстанак на селу.

"Целог свог живота сам у додиру са пољопривредном, одрастао сам на селу. Тако да ми то ништа није страно, наравно, у току времена сам и заволео. Да је лако, није лако, међутим, шта је данас лако па лако, морамо се борити на свим пољима у животу како бисмо нешто успели, ништа са неба пасти неће", истиче Јован Лазаревић.

Знање стечено на студијама Јован примењује на породичном имању. Производња лековитог биља којом се бави већ неколико година биће тема његове докторске дисертације.