Кубуровић: Неуспела реформа правосуђа коштала једанаест милијарди

Нела Кубуровић у интервјуу Танјугу указује на то да приликом сагледавања укупне суме треба имати у виду да је најмање пет и по до шест милијарди динара исплаћено на име накнаде материјалне штете - несиплаћених плата у периоду од 2010. до 2012. или 2013. године судијама и тужиоцима који 2009. нису реизабрани, као и све трошкове поступака које су водили.

Што се тиче накнада нематеријалне штете (повреда части и угледа "због неизбора") у поступцима које су водиле судије и тужиоци, Кубуровићева каже да нема тачне податке, док су заостала дуговања које је Министарство правде затекло 2012. за судске тумаче, вештаке, адвокате по службеној дужности која нису плаћана након преноса износила око 5,5 милијарди динара.

"Због тога се укупна штета процењује на више од 11 милијарди динара", навела је Кубуровићева.

Она је указала на то да се 10 година од доношења одлуке о престанку функција за 836 судија и скоро 100 заменика јавних тужилаца, као и стварања нове мреже судова, последице тих потеза из реформе 2009. године још осећају у правосуђу.

Сматра да је та реформа спроведена без одговарајуће припреме, иако су Устав и законски оквири дозвољавали одређене промене.

Пре свега, како је рекла, нова мрежа судова је са више од стотину судова сведена на мање од педесет, што је у пракси произвело велике трошкове путовања, веће трошкове за живот судија, а грађани су остали без адекватног приступа правди, јер су неки морали да путују и више од 40 километара до суда.

"Уведени су нови судови који су почели са радом 1. јануара 2010. године - прекршајни судови, Прекршајни апелациони суд и Управни суд, али ту је био проблем инфраструктуре, јер за њих није било адекватних зграда, опреме и довољног броја запослених", подсетила је министарка.

Последице реформе трпели су и запослени у правосудним органима 

Поред судија и тужилаца који су остали без посла, министарка правде је подсетила да су последице реформе трпели и запослени у правосудним органима, чији је број 2009. такође био смањен, што је касније такође резултирало њиховим подношењем тужби за накнаду неисплаћених зарада и обавезом да се врате на посао.

"Сви они су поднели тужбе због непримања плате и зараде, након одлуке Уставног суда 2012. којом је утврђено да су одлуке о престанку судијске функције 2009. године биле неуставне, донете без адекватног образложења и поступка", навела је министарка и истакла да данас више нема заостатака и кашњења у плаћању, вештака, тумача и адвоката, јер се буџетом обезбеђује довољно средстава.

Она је истакла да сада Влада Србије обезбеђује и довољно средстава за изградњу нових судских здрага, па је у претходних неколико година изграђено више зграда за рад прекршајних судова или су постојеће реновиране.

Сматра да је, највеће улагање Владе Србије у правосудну инфраструктуру у протекле три деценије - потпуна рекострукција Палате правде у Београду, нешто на шта цело правосуђе и Влада треба да буду поносни.

У 2020. години, Кубуровићева очекује завршетак нове зграде - Палате правде у Крагујевцу за десет различиних правосудних органа и најављује доношење низа стратешких докумената, иако је у питању изборна година.

Према њеним речима, биће донета нова Стратегија за развој правосуђа пошто је претходна истекла, затим ревидирани Акциони план за Поглавље 23, а радиће се и на унапређењу борбе против корупције, која остаје приоритет не само Министарства правде већ и Владе Србије.

Предлог закона о пореклу имовине  ускоро у Скупштини

Како је навела, Влада је пред Нову годину усвојила Предлог закона о пореклу имовине и да се нада да ће о тексту овог закона ускоро расправљати посланици у Скупштини, напомињући да тај закон представља једну од битних антикоруптивних мера.

"Очекујемо и уставне промене у области правосуђе, али оне зависе од брзине формирања нове владе и новог сазива парламента након избора", навела је Кубуровићева.

Процес измене Устава застао је због бојкота опозиције која одбија да учестувује у раду скупштине, а према њеним речима, доношење највишег правног акта државе захтева учешће и рад свих, без обзира да ли се слажу са решењима или не, да ли прихватају или не Предлог владе.

"Мислим да је неопходно да се оствари дијалог и да сви добију могућност да изнесу свој став и мишљење о уставним амандманима", напоменула је Кубуровићева.

Она очекује да ће предстојећи избори бити тешки, али верује да ће грађани препознати резултате рада ове Владе и оно што им се нуди у наредном периоду, подсећајући да је 28. децембра представљен план рада Владе до 2025. године.

Нела Кубуровић такође очекује да ће у току 2020. године почети рад на изменама Законика о кривичном поступку (ЗКП) којим су уведене велике новине у наш кривични поступак, а то је пре свега тужилачка истрага.

Акционим планом за Поглавље 23 предвиђене измене ЗКП, пре свега ради убрзавања поступка и онемогућавања процесних злоупотреба због којих поступци трају дуже него што би требало, навела је она. 

Могућност помиловања није искључена 

Указала је на то да је Министарство правде још пре годину дана предложило да судије, тужиоци, адвокати и цивилни сектор, свако у свом домену, изађе са предлозима измена ЗКП-а и достави их министарству, али, како је навела, још ниједан предлог није стигао у Министарство правде.

Поводом критика које су се у протеклом периоду чуле у јавности због забране условног отпуста за пет најбруталнијих кривичних дела за која је прописана казна доживотног затвора, као и мишљења да треба мењати Закон о помиловању, који би могао да се примени у тим случајевима, Кубуровићева каже да су критике неосноване, а формалне предлоге за измену тог закона није Министарству није упутио.

"Могућност помиловања није искључена и она постоји и за она кривична дела за која је самим законом забрањен условни отпуст након 27 година издржане казне", навела је она.

Захтев за помиловање се упућује председнику државе, за чију одлуку је пресудно мишљење суда који је донео пресуду", истакла је Кубуровићева и оценила да нису тачни наводи који су се могли чути у јавности да су искључени сви механизми преиспитивања казне.

"Често је одлука суда та која указује да ли ће неко бити помилован или не. До сада није било случајева да се суд противи помиловању, а да председник поступи супротно и помилује осуђеника", нагласила је министарка.

Према њеним речима, од 2015. године до сада била су 42 помиловања, махом тешко болесних особа.

Иако, како каже, Србија уредно испуњава све своје обавезе у сарадњи са Трибуналом, а сада Механизом за кривичне судове у Хагу, и даље нема одговора ни од Механизма ни од Савета безбедности на молбе наше државе да њени држављани служе казне у Србији, као ни за враћање документације која није коришћена у кривичним поступцима пред Трибуналом, па се не може сматрати његовим материјалом.

Она, међутим, верује да ће Механизам и СБ решавати ова спорна питања у току наредне године, јер је крај поступака и окончање његовог рада најављено до краја 2020. године.

Када је у питању законодавни рад, Кубуровићева је поносна на усвајање дуго очекиваног Закона о о бесплатној правној помоћи, који се примењује од 1. октобра, као и на усвајање измена Закона о извршењу и обезбеђену, чија је примена почела 1. јануара.