Шта држава може да уради да медицинари остану

Уговоре о раду, плаћене докторске студије или специјализацију недавно је добило 100 младих лекара, најбољих дипломаца медицинских факултета у Србији.

И лекарима и сестрама недавно су повећане и плате, и то највише у јавном сектору. У години за нама доста је уложено и у набавку нове опреме, у инфраструктуру. 

Гостујући у Дневнику РТС-а, Милан Динић, директор Лекарске коморе Србије рекао је да је то битан догађај и једна је од ствари која је у оквиру програма ревизтализације здравства.

"Када говоримо о кадровима, то је запошљавање младих колега и препознавање најбољих студената и препознавање тог квалитета што желимо да да задржимо у нашој земљи", рекао је Динић.

Покушавамо да поправимо све оно што је било затечено када је образовање у питању - а то је забрана специјалитације, што је, како каже Динић, велики геп који је требало да се попуни са младим колегама.

"Сада тим колегама који пролазе специјализацију да се обезбеде радна места и да онда као лекари специјалисти наставе да раде код нас у здравственон систему", истиче Динић.

Говорећи о волонтерима, Динић каже да с једне стране волонтере треба укључити у систем а са друге стране колегама који заврше факултет треба омогићити да добију запослење.

"Велики број лекара, младих колега жели да остане да ради у земљи а ми имамо обавезу да покушамо да им то обезбедимо да буду нова снага која ће наседити колеге који ће у наредним година отићи у пензију", каже Динић.

"Српска медицима има шта да понуди Европи и шире" 

Председник Лекарске коморе је рекао да је пуно тога учињено у претходних пар година.

"У 2019. око 1.400 нових колега смо уписали у Лекарску комору, издали им лиценцу, циљ је да их што пре укључимо у здравствени систем и да они постну ослонац", каже он.

Према његовим речима, прве генерације људи који су уписани на специјализације по том програму сада излазе и идеја је да се запосле и да почну што пре да раде.

Када је у питању едукација здравствених радника, она је на високом нивоу, сматра Динић.

У Србији има 3.500 програма континуиране медицинске едукације сваке године и квалитет рада колега и њихова стручност је нешто што се потврђује сваки дан како по медијима, тако и на европским конгресима, истакао је Динић.

"Српска медицима има шта да понуди Европи и шире", истакао је председник Лекарске коморе.

Говорећи о лекарима који нису обновили лиценцу, Динић каже да су то они који су одлучили да оду у пензију или да се не баве више професијом.

Што се тиче издатих сертификата, Динић каже да се тренд одржава више-мање константно. "По подацима из 2015. било је 850 сетификата издато годишње, прошле године 717 тако да тренд пада", каже он.

"Половину тих сертификата узимају колеге за допунски рад викендом у БиХ, Црној Гори, Македонији, а друга поливина су везани за стручно усавршавање у иностранству", рекао је Динић.

Не можемо никада имати тачан податак колико људи је отишло, али је битно да имао преко 30.000 лекара са лиценцом у Србији, што је довољно, каже Динић.

"Пред нама је у фокусу организација здравствене службе и да покушамо да здравствену заштиту учинимо доступнијом свим грађанима", рекао је Динић.

Каже да Министарство здравља има план организације и стручног усавршавања кадрова јер постоји довољан број свих специјалиста који су неравномерно распоређени.