"Таленти на окупу", може ли се преокренути "одлив мозгова"
Србију је у претходних 20 година напустило око 654.000 људи. Подаци ОЕБС-а показују да је међу њима највише младих, а најчешће се одлази у западноевропске земље попут Немачке, Аустрије, Шведске и Норвешке. Како да се они који одлазе на усавршавање и врате, била је тема друге конференције "Таленти на окупу" и "Земљу срце бира". Влада је усвојила низ мера који би тај процес требало да олакшају.
После девет година у Лондону, где је докторирао и истраживао, Зоран Милосављевић мултидисциплинарним научним радом у области медицинске антропологије, наставља да се бави у Србији. Та одлука није била лака.
"Пошто сам размишљао да ли да наставим постдокоралне студије или на Јејлу или на Берклиију, али сам онда рекао – зашто бих о Србији говорио на Јејлу и Берклију кад могу то да урадим и овде, заједно са колегама наравно", каже Зоран Милосавњевић, научник истраживач, повратник из иностранства.
"Сматрам да сви који имају жељу и могућност да оду негде по знање и искуство треба да оду, али сматрам да веза са матицом увек треба да остане јака јер то је ипак наша база", каже Весна Неђковић, саветник за инвестиције, "Ипард консултант".
За дијаспору је отворен и Фонд за науку. У виду три програма за финансирање пројеката, од којих је један намењен искључиво сарадњи са нашим научницима и истраживачима из иностранства.
"То није само сарадња српске науке са дијаспором, програм је отворен и за сарадњу и посету компанијама и другим установама јер је циљ да се нашим истраживачима омогући да што више усавршавају професионално свој рад", каже Милица Ђурић Јовичић, директорка Фонда за науку.
Да пут до тачке повратка буде лакши, требало би да помогне Тим за циркуларне миграције. Платформом за сервисне информације, подацима о постдипломским студијама у Србији, и о могућим улагањима.
"На нашој платформи можете да нађете који су то поуздани стартапи, инвестициони фондови који овде оперишу и да онда можете да улажете у наше људе и у њихове идеје", каже Иван Бркљача, директор Програма за циркуларне миграције "Тачка повратка".
Први корак оних који одлуче да се врате је нострификација дипломе. По новом Закону, процедура ће бити скраћена са 90 на 60 дана, уз електронски захтев. А ако је реч о једном од 500 најбоље рангираних факултета на свету, процес ће трајати само осам дана. Измењена је и уредба о царинским повластицама.
"Лимит од 5.000 евра за порез на личну имовину повратника без царине, подигли смо на 20.000 евра ако је био у иностранству између две и десет година, односно потпуно смо укинули лимит ако је био дуже од 10 година", каже председница Владе Србије Ана Брнабић.
Од марта наредне године, за повратника који је у иностранству био дуже од две године, послодавац ће пет година бити ослобођен 70 одсто пореза и доприноса, ако је плата у висини три просечне у Србији. Исто важи и у случају повратника млађег од 40 година, који је на усавршавању провео 12 месеци.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар