Србија годишње изгуби више од трећине воде за пиће

Србија годишње, према подацима из 2018 године, изгуби више од трећине воде за пиће што је више од десет милијарди динара губитака, наводи се у извештају Државне ревизорске институције. Да би се штета у водоснабдевању умањила, потребне су инвестиције од око 800 милиона евра.

Када би са 33 одсто, Београд смањио губитке за само 10 процената, напојио би град величине Суботице. Штету у мрежи, старој и до четири деценије, умањило би улагање 800 милиона евра.

"Да би се очували постојећи капацитети, потребно је да предузеће инвестира најмање у нивоу трошкова амортизације основих средства. Током ревидираног периода четири предузећа нису инвестирала у нивоу амортизације, од чега су два улагала само у текуће одржавање активни приступ контроли цурења спроводи само шест одсто предузећа", наводи Нада Тошић из Државне ревизорске институције.

Републички буџет био би 2,6 милијарди динара тежи, да око 200 оних који имају право експлоатације пре свега угља, нафте, гаса и бакра, плаћају накнаде. Можда и би да надлежни – Министарства рударства и енергетике и Покрајински секретаријат, то контролишу. Пријаве су ретке, судски поступци још ређи.

"Надлежни органи нису слали опомене носиоцима експлоатације, као што нису пратили ни по споразумима за одлагање наплате, споразуми нису прекидани а уговори нису раскидани, надлежни нису покретали поступак принудне наплате у свим случајевима", наводи Горан Мандић из Државне ревизорске институције.

У случају ЕПС-а и "Србијагаса", надлежни су контролисали ширење предузећа на друга правна лица – аквизиције. У "Телекому", међутим, то је чинио једино Надзорни одбор компаније, не и Министарство привреде. Контрола би била једноставнија да постоји регистар јавних предузећа.

"Надлежни да би могли да врше контролу они морају да знају над пословном активношћу, они прво морају да знају која су то државна предузећа и вредност акв што смо ми видели да нисмо имали и што је отежало процес контроле аквизиција", наводи Горанка Јовановић из Државне ревизорске институције.

Наводи се и да у буџету Србије носиоци експлоатације рудног богатства дугују 2,6 милијарди динара накнада, што је, пре свега, резултат неодговарајућег надзора. И код аквизиције јавних предузећа, забележилии су да надлежни не примењују адекватну контролу.

И код аквизиције јавних предузећа, забележилии су да надлежни не примењују адекватну контролу.

"Ми смо у обавези да покренемо одговарајући степен одговорности према лицима за која утврдимо да су одговорни, али ове врсте ревизија се највише односе на то да укаже на системске проблеме", наводи Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције.

За исправљање грешака у систему, Државна ревизорска институција - државним органима дала је рок од три године.