Смиривање тла после земљотреса може трајати годинама

Драгичевић наводи да је после главних потреса долази до релаксирања преостале сеизмичке енергије.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Драгичевић је објаснио да није реч само о једном, главном удару, веће се та енергија накупља и неколико година.

"Годинама могу да се примете неки предзнаци, али не постоји одређени кључ према којем се предвиђају земљотреси", наглашава Драгичевић.

"Предвиђање је непоуздано и није реалан научни циљ и није друштвено корисно. Имамо форшок (предудар), главни удар, за којим следе накнадни удари. То може да потраје неколико дана месеци али и година", објашњава Драгичевић.

Наводи пример земљотреса на Копаонику 1980. када је смиривање тла трајалао четири-пет година.

Поручује да се сеизмологија не бави предвиђањем већ прогнозирањем – у ком временском оквиру ће у одређеном подручју доћи до земљотреса са неким интензитетом и параметрима.

Карте хазарда за новоградњу 

Објашњава да се на основу тога израђују се карте хазарда подручја где је одређени потрес више или мање могућ. Те карте у будућности би могле да постану регулаторна препорука да се нови објекти граде у складу са очекиваним опасностима, додаје Драгичевић.

Драгичевић је указао да се медијски написи о наводном предвиђању земњотреса у Дубровнику, Беграду, Краљеву или Копанику представља шарлатанство јер то, наглашава, није научно могуће.

"Још нико у свету није успео да предвиди земљотрес осим у 1975. године у Кини и то на основу форшока. Тада је спроведено опсежно истраживање од нивоа воде до понашања животиња и евакуисано је више од милион, а спасено око 700.000 људи. После тога у суседној области догодио се снажан земљотрес у коме је страдало 240.000 људи. Та врста предвиђања избачена је из кинеског законодавства 2005. године", наводи Драгичевић.

Указује да је страх један од обележја који немају многи животни хазарди као што је случај са вулканима, тајфунима, орканима где се предзнаци јављају и данима раније.

"По правилу се дешавају без најаве и од њих нема никакве примене. Постоје предшокови али то се никад не зна да ли је главни удар", истиче Драгичевић.

Подсећа да је на подручју Драча 21. септембра је био снажан потрес од око 5,5 јединица Рихтера за који се испоставило да је предудар.

"Ниједан сеизмолог није могао да зна да није реч о главном удару јер се земљотреси дешавају на великим дубинама од пет, па до стотинак километара. Не постоје уређаји који могу да мере хиљаде жаришта и утврде где ће се тачно догодити земљотрес", каже Драгичевић.

Указује да објекти на подручјима у Албанији које је погодио снажан земљотрес још нису безбедни за коришћење док надлежни не процене да ли се људи могу вратити у њих или не.

"Људи у епцнетралном подручју земљотреса нису ноћас спавали и неће моћи још недељама због накнадних потреса. Дешава се да земотреси јачине пет Рихтера могу да докрајче објекте који наизглед делују стабилно. Због тога и спасиоци могу да буду затрпани", упозорава Драчићевић.

Сеизмолошка угроженост због неконтролисане урбанизације 

Истиче да ћемо призоре потпуно уништених обејката у нашем региону још гледати јер су сеизмички незаштићени.

"Много је чинилаца који утичу на последице земљотреса а једна од њих је неконтролисана урбанизација. Рачуна се да је у свету у протекле три, четири деценије изграђено објеката колико раније у целокупној историји".

Наводи да у Србији не постоји документација о томе да ли су се испоштовали сеизмички стандарди што на крају покаже земљотрес који се потом догоди.

Додаје да је непоходно је да се изврши процена угрожености од земљотреса на националном нивоу , што је Сеизмолошки завод 2017. године и учинио на захтев Сектора за ванредне ситуације.

То преставља једну врсту подлоге како треба реаговати у ванредним ситуацијама, закључио је Драгичевић.