Школованим Ромима потребна помоћ како би нашли посао

Одликаши од основне школе до факултета, Марјан и Јасмина, поред студија и волонтирају, у Центру за социјални рад и Дому здравља. Њихов пут, ипак, био је тежи него њиховим вршњацима.

"Наш статус у друштву није баш на завидном положају иако смо образовани и трудимо се да идемо раме уз раме са нашим колегама што на факултету што на послу. Није исто, јер немамо исте стартне позиције", каже Јасмина Ристић.

Марјан Усеиновић сматра да је највећи проблем код Рома неинформисаност.

"Да нисам имао своје личне контакте не бих завршио тамо, јер су људи у глобалу неинформисани и то је, мислим, највећи проблем у ромској популацији. Доста њих не зна ни шта им следује, ни где им следује, ни како да та права искористе", рекао је Марјан.

Председник Националног савета Рома Далибор Накић сећа се да је 1998. када је уписао факултет било десеторо росмких стипендиста. Данас их је међу бруцошима десет пута више.

"Дуго је фокус свих нас који смо укључени у процес инклузије Рома био на образовању, сматрам да сада тај фокус треба да пређе на запошљавање. Имамо генерацију младих образованих Рома који су завршили како средњу тако и високе школе и факултете. Неопходно је да они нађу адекватно радно место", истиче Далибор Накић.

УН помажу на пројектима 

Агенције Уједињених нација већ петнаест година раде на унапређењу положаја Рома и Ромкиња у Србији.

"Видели смо да се тек петина образованих Рома запослила, а да је трећина учествовала на тржишту рада. Запошљавања и самозапошљавања Ромкиња је било још мање – тек девет посто", навела је Анас Фајад Карман из програма Уједнињених нација за развој у Србији.

У последњем пројекту учествовало је 45 њих у 33 града.

"Постоји велика могућност за запошљавање младих Рома и Ромкиња, сада је време за следећи корак, више посла у државном сектору за њих, то би се прочуло, а са тих позиција бисте лакше могли да помогнете својој заједници", рекао је Ханс Фридрих Шодер из УНХЦР-а.

А колико локалне заједнице помажу њима – то питање упутило је и Министарство државне управе и локалне самоуправе.

"Циљ нам је да мапирамо пројкете који су реализовани у 2018. години и да на тај начин можемо пратити интеграцију Рома, 141 локална јединица нам је доставила одговор на допис и од њих 91 нам је одговорила да спроводи програм интеграције Рома и Ромкиња", рекла је Биљана Марковић из Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Да би се лакше интегрисали, већ три године додељују се средства из Фонда за националне мањине. Најпре за информисање, прошле године за културу. Наредна година резервисана је за образовање младих Рома и Ромкиња.