"Балканска рута" није прошлост

Нећемо имати мигрантску кризу као 2015. али далеко од тога да је Балканска рута прошлост, став је учесника конферецније посвећене регулативи у области азила и миграција. 

Србија сматрају има довољно капацитета и законе који прате ту појаву, али је потребно усагласити праксу на терену.  

"Постоје различите праксе судова у поступању у истим или сличним ситуацијама, другачије разумевање одређених чињеница. Закони су са собом довели до тога да и неки други системи унутар државних органа имају већу улогу него што су имали раније, па је потребно указати тим људима њихове обавезе приликом примене", каже Владимир Петронијевић, директор "Групе 484".

У граничној полицији сматрају да је потребно доследно примењивати Закон о азилу и ван наше земље.

Миљан Станојевић, начелник Управе граничне полиције МУП-а каже да је сам поступак азила и Закон о азилу, који је приближен европским стандардима, не примењује се у ЕУ.

"Моја порука је била ка њима да Закон о азилу мора да се примењује свуда дуж Балканске руте у намери да Закон о азилу заживи у пуном сегменту", каже Станојевић

Норвешка је једна од земаља које већ годинама подржавају регулисање миграција. Турска, Грчка и земље Западног Балкана, међу којима и Србија од те земље добиле су више од 300 милиона евра.

"Током терористичких напада у Бриселу и Паризу и тада улоге министарства унутрашњих послова у идентификацији неког од починилаца терористичког напада, конкретно у Паризу, видели смо да питање миграција није само хуманитарно питање, иако за нас то јесте, већ и питање националне сигурности сваке од европских земаља, укључујући и Норвешку", каже Иван Кузмановић, специјални саветник у амбасади Норвешке.

У Србији је према подацима Републичког комесеријата за избеглице и миграције тренутно 3.743 миграната који су адекватно збринути. Процена је да их је и ван центара за прихват тражилаца азила мање од 700.