Милутин Миланковић – велики научник који чека на свој музеј

Грађевинска механика и градитељство, реформа календара, научно-популарна дела и историја природних наука, тиме се бавио Милутин Миланковић и због тога га је НАСА сврстала међу петнаест највећих научника који су изучавали планету. Ипак, млади о њему недовољно знају.

"Наша генерација не зна много тога о Миланковићу, зато смо и дошли да се информишемо и да сазнамо мало више о њему", рекла је Анастасија Ђокић, ученица Хемијске школе.

Младима је занимљиво да виде предмете из прошлости са којима се не сусрећу у савременом добу. 

"На пример, интересантна ми је писаћа машина зато што моја генерација нема прилике то да види у свакодневном животу", рекао је Лука Шујић, ученик Хемијске школе.

Визионар, велики иноватор, петнаест година сарађивао је са Министарством војске и морнарице, првенствено за потребе ваздухопловства.

"Нису само хангари, ту су били објекти за смештај људи, касарне, објекти за испитивање дејства авионских митраљеза, а нешто што је већ мало више познато је његов рад на статичком прорачуну зграде Команде ваздухопловства која ће ускоро да се реновира. Он је иначе био на том објекту надзорни орган за све статичке прорачуне и без његовог потписа ништа није могло даље да иде", навео је Слободан Стојановић, потпредсеник удружења "Милутин Миланковић"

На изложби је приказан и сусрет Тита и академика Миланковића 1948. године.

"По завршетку рата када је Југославија размишљала да буде снажна земља Маршал Тито је позвао Миланковића заједно са председником Академије Белићем и Павлом Савићем и обављен је разговор о могућности да Југославија произведе атомску бомбу и могућност да се оформи један Институт за нуклеарне науке, то је институт у Винчи", истакао је председник удружења "Милутин Миланковић" Славко Максимовић.

Миланковићево име носе два кратера на Месецу и Марсу, једна планета. Његов лик је на новчаници од 2.000 динара, има споменик у Београду, спомен собу у Ректорату, али не и музеј.

"Наш је циљ да покажемо да има довољно архивске и музејске грађе да се може основати музеј Милутина Миланковића. То је једини српски великан који нема свој музеј", додао је Славко Максимовић.

Изложба је током године обишла многе градове у Србији, а видеће је и житељи Новог Сада, Беча, Темишвара.