Сећање на Ужичку републику

Има и свој филм, химну, књиге и нову музејску поставку која је после деценија глорификовања једног а прећуткивања другог покрета настала на трагу стручне и историјске мере о учешћу и партизанског и четничког покрета у стварању републике.

И поново је занимљива посетиоцима, не као стара поставка пре деведесетих када је посета била обавезна али их је последње три године - десетак хиљада. У низу изложених предмета и докумената ипак су им интересовања слична.

"Када су у питању деца, односно школски узраст, њих обично интересује наоружање, наравно интересују их и лични предмети бораца, али највећи део свога времена проведу у спомен-соби, радној соби Јосипа Броза Тита, тадашњег врховног команданта који је у том периоду руководио устанком у Југославији", каже Славица Стефановић, директорка Народног музеја Ужице.

Фотографисање је, осим у тој соби, обавезно и крај готово пет метара високог бронзаног Броза,  крај музејске зграде у којој је у јесен 1941. био његов, партизански штаб. Године 1991. после три деценије доминације градским тргом, нашао је место поред партизанске фабрике оружја - а судећи по цвећу још није заборављен.

На 14. километру од Ужица, на Кадињачи, била је последња битка Ужичке републике.

Спомен-комплекс који се простире на 15 хектара, поново је последњих деценија занимљив посетиоцима, па и странцима међу којима предњаче Кинези и Словенци.

У знак сећања на борце погинуле на Кадињачи, када је пала и Република, најпре је 1952. саграђена пирамида са познатим стиховима Славка Вукосављевића "Ко те Ужице не би волео" и "Рођена земљо", а пре четири деценије цео комплекс који је током своје 13. посете граду с његовим именом, Титовом Ужицу, отворио Јосип Броз.

Од тада до данас Кадињачу је посетило око два милиона осамсто хиљада људи.