Климатске промене захтевају бржи прелазак на наплату грејања по потрошњи

Расипање енергије може се смањити само мерама енергетске ефикасности. Породици Боберић улагање у изолацију се исплатило, јер су смањили и рачуне за струју и грејање.

"Променили смо фасаду, значи обложена је заштитним материјалима, а прозори су они који најбоље дихтују. Тај део је највише са свих страна урађен и ту су уштеде не мање од тридесет одсто и више од тога", каже Јован Боберић из Београда.

Исте рачунице уштеда имају и у топланама. У нашој земљи чак 60 одсто енергије троше стамбене и пословне зграде тако да наплата грејања по потрошњи не може да заживи док се оне енергетски не обнове. Зато је и већини прикључених на даљинске системе трошак за грејање распоређен на 12 месеци.

"Зато што када почнете да наплаћујете према потрошњи, одређене зграде које имају различите енергетске перформансе добијају различите рачуне и практично збуњујете грађане. Влада је још 2015. године донела Уредбу о методологији за наплату по потрошњи, тако да је сва прича на одлукама локалних самоуправа", истиче Дејан Стојановић, директор Удружења топлана Србије.

На енергетској ефикасности локалне самоуправе уз подршку државе већ доста раде. Уз то треба покренути и послове који ће омогућити наплату грејања по потрошњи.

"Наравно не можемо то преко ноћи урадити, али у наредним годинама треба да се уграде и тремостатски вентили, делитељи топлоте идивидуалног мерења и да се на основу показатеља очитавања у предајним станицама изврши квалитетна расподела", наводи Петар Васиљевић, стручњак за топлотну енергију.

Оно што је сигурно, каже Васиљевић, јесте да је у наредном периду могуће опремити велики број зграда, јер сада постоје председници скупштине станара. 

Подсетимо, код наплате по утрошку – фиксни део, који је до трећине рачуна, плаћа се целе године, али се зато у грејној сезони на варијабилни део и те како може утицати. Ко има да плати може се грејати и дан и ноћ – други пак за нижи рачун вентиле радијатора одвртаће по потреби.