Колико бринемо о спомен-обележјима, чуварима сећања на хероје

Српски народ је толико великодушан да ће вам дати све што има за живот након осам дана познанства – тако је Ан Мари Траније, унука француског генерала Шарла Транијеа, једног од ослободилаца Србије, с пуно поштовања и топлине говорила о нашим прецима који су изнад свега волели слободу и отаџбину.

Поносни на претке на комеморативним свечаностима одајемо пошту онима који су дали живот за своју отаџбину – Србију. О меморијалима Великог рата брину српски баштинари. Тако је појединим споменицима враћен сјај времена када су били подигнути.

"Наше искуство на санацији, пописивању и радовима на војним меморијалима је заиста велико и веома садржајно. Ту се ради о земљама од афричког континента, Туниса, Египта и Алжира, преко балканских држава", каже Алекса Цигановић, архитекта конзерватор у Републичком заводу за заштиту споменика културе Србије.

Заштита и обнављање споменика, спомен-гробаља и обележја којима чувамо успомену на хероје и њихова дела регулисани су Законом о ратним меморијалима. У складу са тим законом је и рад на Централном регистру војних меморијала.

"Већ сада имамо озбиљну документацију, у том смислу је комплетно истражено и евидентирано наслеђе, односно ратни меморијали у Македонији и Аустрији", рекао је Цигановић.

Предстоји детаљно истраживање војних гробаља у Словенији, а за 2020. истраживање у Албанији, укључујући и два војна гробља у оквиру уређених градских грађанских гробаља у Тирани.