Рано пролеће и касна јесен – критични периоди за појаву пожара

Директор Управе за шуме при Министарству пољопривреде Саша Стаматовић је рекао, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да постоји систем евиденције који функционише и да се зна колико се пожара појављује у Србији у току године.

Према његовим речима, два су најкритичнија периода за пожаре – рано пролеће и касна јесен, када нема зелене масе и када има много сувог материјала који је један од услова за настанак пожара. Други услови су искра и постојање кисеоника.

Стаматовић је објаснио да у конкретном случају пожара на Старој планини, пожар није знао за границе и да се већином налазио са бугарске стране али се ватра брзо проширила.

Каже да су, према ономе што је он видео, углавном гореле травнате формације где је било тешко било шта урадити а онда се пожар спуштао у шуму.

Наводи да је гашење било отежано јер је реч о заштићеном природном добру где није дозвољена изградња путне инфраструктуре.

Стаматовић истиче да је надлежност Управе за шуме пре свега на превентивним мерама.

Истиче да, када се нпр. каже да је у неком периоду лепо време, за њих то није лепо време јер то значи три или три и по месеца без падавина и онда је битно да се појача надзор.

Наводи да је пожаре много лакше спречити у раној фази а касније њихово обуздавање много кошта.

Када је реч о штетама, Стаматовић истиче да то зависи од конкретне ситуације, врсте дрвета, нагиба терена и надморске висине.

Навео је пример борове шуме где након приземних пожара штете на стаблима могу да не постоје, али у буковим шумама због танке коре дрвета ситуација може да буде много гора.

Говорећи о нелегалној сечи дрвета, Стаматовић је рекао да је 2015. године донет нови закон који је дао неке резултате и да је међу главним ефектима мера конфискације дрвета које се нађе у промету.