Зашто је ХИВ позитивним особама ускраћено право на достојанствено сахрањивање

Не зна се шта је пацијентима теже – сазнање да су ХИВ позитивни или да ће бити сахрањени другачије од осталих преминулих.

"Ми смо сазнали случајно, тако што нам се једна породица обратила јер су заиста доживели шок када су сазнали у погребном да не могу да обуку свог покојника у одело које су они донели", каже Братислав Прокић из Националног центра за сексуално и репродуктивно здравље "Потент".

Од 13.000 преминулих које годишње преузму "Погребне услуге", око 40 је са дијагнозом ХИВ-а, хепатитиса, тропске маларије и других заразних болести. На основу Закона о здравственој заштити и Правилника, примењују се специјалне мере заштите.

"По жељи породице и по избору погребне опреме, смештамо преминулог у таквој црној транспортној врећи у ковчег, у погребну опрему, да би га одатле превезли на гробље. У случају да је сахрана у гробници, а иако није, пребацује се тело у лимени ковчег који даље иде у дрвени ковчег с тим што се тај лимени уложак херметички затвори", објашњава Драган Балтовски, директор ЈКП "Погребне услуге".

Уколико се користе стандардне мере заштите, не постоји ризик од преношење ХИВ инфекције, подсећају лекари.

"Пошто је та особа умрла, могу и да је пресвлаче и купају као када је била жива. Значи, особа која умре а има ХИВ инфекцију сигурно није инфективнија када умре. Тако да нема оправдања оваква одлука да се пацијенти који живе са ХИВ-ом, односно који су живели са ХИВ-ом, сахрањују другачије од других особа", истиче прим. др Мила Паунић, специјалиста епидемиологије.

Само лечење спречава епидемију. Страх од дискриминације и оваква пракса доводе до тога да људи не желе ни да се тестирају или крију своју болест.

"Дискриминација мора да престане уколико желимо да се особе које живе са ХИВ-ом осећају добродошло у том здравственом систему, будући да они морају да се лече све време, од почетка сазнања свог статуса до краја живота и то значи континуирано праћење и поверење у тај здравствени систем у који особа улази како бисмо зауставили ХИВ епидемију", додаје Братислав Прокић из Националног центра за сексуално и репродуктивно здравље "Потент".

У свету се оваква пракса примењује само када постоји бојазан да може доћи до преношења заразе. Иначе, медицина је у лечењу особа заражених ХИВ-ом толико напредовала да после шест месеци узимања терапије болест више не може да се пренесе ни сексуалним путем, а постоји и заштита за особе које дођу у контакт са контаминираном крвљу.