Временске прилике очистиле ваздух у Србији, али то није решење

Кошава у Београду брзо је дала добре резултате – престоница Србије сада је на 50. месту по загађености ваздуха, према подацима сајта Air Visual. Директорка Светског фонда за природу за Србију Душка Димовић каже да је Београд у Србији тек на осмом месту.

"Ваљево води у Србији, нажалост је на првом месту. Основни проблем је што се ми поуздамо у временске прилике да нам очисти ваздух – ако падне киша, па спусти честице, или ако дуне ветар", рекла је Димовићева.

Изјавила је да до стварања микрочестица које загађују ваздух доводи велико коришћење фосилних горива и интензиван саобраћај. Додала је да је дугорочни утицај велики.

Димовићева наводи да је проблем за све теме које се тичу заштите животне средине то што, како каже, трају три дана, а затим се заборављају.

Истакла је да је грађевинарство једна од ствари које јавност не повезује са загађеним ваздухом у Београду.

"Ми смо имали мале, једносмерне улице са ниским кућама. Направили смо вишеспратнице, неке кањоне и клисуре. Ветар ту не може да дува. Овај град је планиран за много мање становника и много мање возила", каже директорка Светског фонда за природу за Србију.

Решење проблема, осим постављања филтера, Димовићева види у већем броју зелених површина у планирању. Један од примера су зелени, односно живи кровови.

Што се тиче паљења остатака на њивама, које је актуелно широм Србије, из Министарства пољопривреде су упозорили да ће преко снимака из сателита "ловити" оне који то раде.

Димовићева је изјавила да је пољопривредницима само изговор да је то једини начин, а последице су бројне.

"Осим аерозагађења, уништава се биљни и животињски свет. Они немају где да оду, нарушавамо наше природне екосистеме и могућност њиховог обнављања. О уништавању земљишта се све више прича, јер требају хиљаде година да се направи хумус. Ми морамо да очувамо и воду, и ваздух и земљиште", наводи Димовићева.

Истакла је да неки природни пожари могу помоћи размножавању одређеним шумским системима, али да то није случај са намерно изазваним пожарима.

Иако је ватра на Старој планини под контролом, последице нису отклоњене. Према речима Димовићеве, неке штете су ненадокнадиве.

"Суштина је да је то комбинација људског фактора и климатских промена. Ово је најтоплији октобар који смо икада имали – трава је била сува. Да је трава била влажна, то се не би десило", рекла је Димовићева.

Навела је податке Светске здравствене организације, према којима је у Србији од плућних болести ове године умрло око 6.000 људи.

"За друге ствари ми чак немамо ни податке. Шта ми све уносимо? Око нас је све контаминирано, загађено. Минимум који ми можемо да урадимо је да тражимо да се боље води рачуна о нашој природи, животној средини, и да сами не доприносимо загађењу", закључила је Димовићева.