Велики фестивали траже од државе олакшице и субвенције

Организатори великих фестивала у Србији, попут – Егзита, Нишвила или Бир феста сматрају да би порез за иностране музичаре, који наступају код нас, требало да буде мањи. Тај порез плаћају сами организатори.

"То је висока цифра, тренутно око 20 одсто,  за неке земље чак и 25 одсто. Знамо из окружења да Бугарска има 10 одсто, а да Мађарска и Румунија уопште немају то опорезивање, баш у циљу да се доведу велики бендови, да се на тај начин и држава на неки начин промовише", наводи Иван Благојевић, директор Нишвил фестивала.

Они сматрају да би као њихове колеге из групације за кинематографију, која је формирана при Привредној комори, требало да добијају више новца из државног буџета.

"Ми мислимо да је у Србији креативна индустрија један од највећих потенцијала наше привреде, где су организатори догађаја и фестивала један од важних сегмената. Креативна индустија у Србији запошљава око 100.000 људи и можда је једна од најбрже растућих привредних грана у Србији", оцењује Иван Петровић, председник Управног одбора Егзит фондације.

На динар дође десет 

Сваки динар уложен у организацију фестивала, земљи на индиректан начин донесе и до десет пута више, показују светска искуства.

"Оно што је врло битно је да спојимо организаторе великих догађај, који су од интернационалног значаја, са представницима локалних манифестација и да на тај начин учимо заједно оно битно што је на локалу спроводиво, такође шта је интерсантно за цео регион", објашњава Тијана Маљковић, секретар Привредне коморе Србије.

У Србији се сваке године одржава више од 800 мањих и већих фестивала и сајмова.