Који су главни разлози за лош квалитет ваздуха и када ће ситуација бити боља

Надлежни у Београду демантују да гори депонија у Винчи. Тврде да су снимци на друштвеним мрежама стари и да нема разлога за бригу. Ипак, забрињава то што је Београд и данас међу градовима са најзагађенијим ваздухом у свету. А није једини. Тешко се дисало и у Панчеву, Ваљеву, Новом Саду, Суботици, Косјерићу, Бору...

На највећој београдској депонији пожара нема, није га ни било, тврде надлежни а дим који се и данас види је, кажу, готово свакодневна појава.

"То су фотографије из периода од ре пет, шест година, када је био велики број отворених пожара на депонији. Али као што сте могли данас да се уверите, тих пожара нема. Ова депонија већ деценијама клизи полако ка Дунаву и отпадне воде нажалост отичу ка Дунаву. Када се депонија слеже, у додиру ваздуха и метана који се налазе испод ове допоније долази до пожара који тињају и нажалост, понекада се дим јавља на депонији и то је малтене свакодневна појава", рекао је Марко Попадић, директор ЈКП Градска чистоћа Београд.

Тај вишедеценијски проблем требало би да буде ускоро решен затварањем депоније и прављењем спалионица, када ће се Београд попут европских метропола грејати на отпад. Чистијем ваздуху надају се и житељи других градова.

У Бору је током октобра концентрација сумпордиоксида и пе-ем честица које садрже и тешке метале у неколико наврата била многоструко већа од дозвољене.

"Нас занима да ово стане. Да ли ће то неком смањити производњу, профит или утицати на уговор који је потписала наша Влада, нас то такође не занима", каже Ирена Живковић из удружења грађана "Избор постоји".

Александар Миликић, градоначелник Бора, истиче да мерни уређаји указују да постоји ниво аерозагађења у граду Бору, и да су сви сведоци тога.

"Разговарамо стално са 'Зиђином' у потрази за решењем овог проблема", указује Миликић.

Кога лош ваздух највише погађа?

У Ваљеву, мањом ценом стимулишу грађане да се прикључе на топлану и очекују подршку да реше проблем највећег загађивача, "Крушик корпорације". Дневна потрошња лигнита у Крушику је између 50 и 70 тона. 

Због загађења ваздуха највише трпе деца, стари и особе са осетљивим плућима и дисајним путевима. Страда и срце. Доказано је да загађење утиче и на репродуктивно здравље. За неке опасне честице маска није довољна заштита.

"То је за смог евентуално добро али и он је иританс. У том смислу може да мало смањи излагање и иритацију дисајних путева", каже др Снежана Рсовац, педијатар пулмолог УДК у Тиршовој.

Протеклих десетак дана метеоролошки услови су главни кривци за високо загађење ваздуха, тврде надлежни.

"Од уторка се очекује драстична промена времена која ће довести до укидања ове температурне инверзије приземне и до нормалне расподеле температуре са висином а то значи до смањења аерозагађења сигурно, како због ветра, падавина и због недостатка инверзије без обзира на хладноћу која ће доћи", рекао је Миленко Јовановић, начелник Одељења за контролу квалитета ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине.

До тада грађанима, посебно хроничним болесницима, препоручује се да што мање времена проводе на отвореном и ако је могуће, оду из града у природу.

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 03. октобар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи