Како су Срби освојили срца Крфљана

На зиду вековима старе зграде у центру Крфа мурал Милутина Бојића, призива стихове "Плаве гробнице", тугу и патњу српских војника на острву Виду. Невелики град, богате прошлости и чудесне архитектуре чува трагове српског боравка, а међу 2,5 милиона туриста годишње је и неколико десетина хиљада Срба који овде нису само туристи.

"Имам одакле да црпим и снагу и самопоштовањe имена ког носим, свих тих наших младих бораца који су овде дошли", каже Велимир Михајловић из Устиколине.

"Срби су наша браћа! Имамо исту веру, културу, исте проблеме смо прошли. Имамо заједничку прошлост која је учврстила те братске везе", истиче др Михалис Џиљанос са Крфа.

Ту је Српска кућа, Народно позориште у коме је од 1916. било седиште српске Народне скупштине, хотел "Бела Венеција" у који се тада уселила српска влада, док су у граду радила спортска и културна друштва, а могли се видети и натписи: Управа топчидерског казненог завода, Окружни суд крагујевачки, па и Начелник среза косјерићког.

Радила је ту и српска основна школа са 290 и нижа гимназија са 120 ученика. Штампане су и Српске новине, у тиражу од 10.000 примерака, као и уџбеници и књиге. Крф је све што је могао дао Србима.

Ту су сведочанства о онима који су се и у туђини понашали као достојанствени домаћини чији су логори били уредни и чисти и који су помагали Крфљанима градећи мостове, потпорне зидове, чесме... Неки, по опоравку, због љубави и остали на Крфу.

"Мој прадеда је дошао као српски војник, заволео моју прабаку и остао на Крфу. Још увек се прича о њима, тим храбрим војницима и после много година Срби грле ово острво, а Крфљани грле Србе", наводи Панајотис Варухас са Крфа.

На Крфу су, осим српских гробова, у топлој земљи и сланим водама остали дубоко поверење, љубав и разумевање, а братимљење Крфа са општинама у Србији потврда је уважавања стеченог у најтрагичнијим годинама српске историје.