Малим променама можемо много да урадимо за своје срце

Светска федерација за срце упозорава да најмање 85 одсто превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика, а то су пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност.

Професор Арсен Ристић са Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије каже за РТС да је  сваки акутни инфаркт миокарда и мождани удар високоризично стање и да је веома важно да  болесници то препознају и што пре дођу до здравствене установе где може да им се помогне.

Указује да је много простора у домену превентиве.

Према његовим речима, прогноза за 2030. годину је 23 милиона умрлих, што су, како каже, дрматичне бројке које упозоравају и говоре да у домену поправљивих фактора ризика имамо доста тога да урадимо.

Чак и оне основне ствари које су опште познате слабо се примењују, а то су прекид пушења, редукција масноћа, шећер у крви, боље лечење артеријске хипертензије, боља физичка активност...

"Када се тегобе десе, када болесници имају бол у грудима, типа стезања, који се не мења током дисања, који се јавља приликом физичког напора, али и не мора да се јави у напору, када иде у мали и домали прст леве руке или у доњу вилицу, а некада је праћен мучнином, то је стање које захтева хитну помоћ или здравствену установу што пре", истакао је доктор Ристић.

Прве превентивне прегледе мушкарци би требало да ураде после 40, а жене после 45. године живота, каже доктор Ристић и додаје да би идеално било да се раде на годину дана, а на три до шест месеци ако постоји дефинисана кардиоваскуларна болест.

Истиче да се савременом терапијом и инервентним процедурама много тога може поправити.

Годишње Србија изгуби један град, скоро 53.000 људи умре од болести срца, 13 људи дневно, а дијагнозу неке кардиваскулане болести добије чак 61 особа.