Обележена 101. годишњица пробоја Солунског фронта

Обележавање једног од најславнијих тренутака српске историје почело је поменом који су српским херојима служили свештеници Грчке православне цркве.

Венце на спомен-костурници положили су чланови делегације Владе Србије и Војске Србије, званичници БиХ, чланови делегације Грчке, Француске, Велике Британије и Италије, представници удружења бораца и њихових потомака. 

Церемонији су присуствовали и питомци Војне академије и Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда који су извели химну Србију.

Делегацију Србије предводио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић који је истакао да Зејтинлик представља велико светилиште за Србе, као што су и острва Крф и Видо.

"Обележавајући 101. годишњицу пробоја Солунског фронта сећамо се наших славних предака и уједно носимо поруку мира и пријатељства свим народима Балкана, а пре свега грчком пријатељском народу, који је у Великом рату много учинио за нашу државу и народ", рекао је Антић.

Грађане који су пристигли из свих крајева Србије и региона, како би се поклонили сенима славних предака, испред капеле на Зејтинлику сачекао је 91-годишњи Ђорђе Михаиловић, који је више од пола века чувар српског војничког гробља на Зејтинлику.

Тај посао је наследио од оца Ђура и деде Сава Михаиловића из Боке Которске, који је био добровољац на Солунском фронту.

Иако га је 2014. године на месту чувара заменио Предраг Недељковић, чика Ђорђе, како га од миља зову, и данас посвећено брине о српском војничком гробљу на коме лежи 8.000 српских бораца, од којих је 6.000 у заједничкој спомен-костурници.

На Зејтинлику лежи 21.000 бораца - 8.000 Француза, 3.500 Италијана, 2.000 Енглеза и 400 руских војника.

Чика Ђорђе набраја да на Зејтинлику леже четири српска пуковника, 10 потпуковника, 15 мајора, 50 капетана, више од 100 поручника...

"Историја пише да су савезници пробили Солунски фронт, али то је урадила српска пешадија и то за један дан. А за мање од два месеца је завршен рат", с поносом прича чика Ђорђе који је свој "час историје" традиционално почео изговарајући стихове Војислава Илића Млађег исписане на Зејтинлику:

Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњег доба'.

Почаст палим српским ратницима у пробоју Солунског фронта данас је одао и Небојша Матејић из Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918.године, а чији је прадеда, Радомир Матејић, сахрањен на Зејтинлику.

Матејић оцењује да једино у Србији постоји свест о значају пробоја Солунског фронта и улози Србије у том историјском догађају који је, истиче, био пресудан за окончање Првог светског рата.

"Чак је и немачки цар Вилхелм Други рекао да је срамота да 62.000 српских војника одлуче судбину рата. За савезнике је Солунски фронт био од другоразредног значаја. Више значаја су, што је разумљиво, придавали западном фронту, али је историја 'превагнула' на страну Србије", каже Матејић.

На Зејтинлику су данас положени венци и на гробља савезничких снага у Првом светском рату - Француске, Велике Британије, Русије и Италије.

Пробој Солунског фронта почео у зору 14. септембра 1918. године, а резултат те операције били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918.