Споменик Вудрoу Вилсону и Николају Краснову биће подигнути у Београду

Булевар Вудра Вилсона, који ће по свом отварању спајати Карађорђеву улицу и Булевар војводе Мишића којим доминира комплекс Београдског сајма, који већ носи име Вудрoа Вилсона и који симболизује континуирани прогрес наше престонице везујући Калемегдан, Савамалу, Савски амфитеатар и Београдски сајам, иницијатор Александар Вучић сматра прикладном локацијом за подизање споменика Вилсону, образложила је део иницијативе Андреа Радуловић, председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине града.

Додала је су његов живот и дело остали упамћени по посвећености миру и просперитету. 

Она је подсетила, саопштио је Беоинфо, да је на четврту годишњицу објаве рата Краљевини Србији од стране Аустроугарског царства, 28. јула 1918. године, председник Вилсон донео проглас обележавања овог дана као "Српског дана" у знак подршке, тада тешко страдалој српској нацији.

Прошло је више од 100 година од када се српска застава завијорила у Белој кући, а у свим црквама прочитан Вилсонов "Проглас о српском народу", подсетила је Радуловићева.

Подизање споменика Вудру Вилсону представљао би знак захвалности и поштовања живота и дела личности која је вредновала и помагала наш народ током и након Првог светског рата, образложила је Радуловић.

Томас Вудро Вилсон, добитник Нобелове награде за мир, током два мандата на функцији председника Сједињених Америчких Држава, дао је неизмеран допринос установљењу вредности мира и међународне сарадње.

Чланови Комисије усвојили су и иницијативу Редакције дневних новина Српски Телеграф и Миодрага Рогана, академског вајара, за подизање споменика којим се одаје почаст припадницима војске и полиције Србије који су учествовали у борби на караули Кошаре 1999. године.

Идејно решење скулптуре је ауторско дело Миодрага Рогана. Иницијатор предлаже да споменички текст обухвати 108 имена и презимена погинулих бораца. Предлог Урбанистичког завода је да се споменик постави у парк шуми "Бенцио Були" у којој је постављен и споменик хероју Милану Тепићу, образложила је Радуловићева.

Николај Краснов добија споменик у Београду 

Споменик славном руском архитекти Николају Краснову биће подигнут у Београду до 8. децембра, када се навршава 80 година од његове смрти, најавио је помоћник градоначелника Андреја Младеновић.

Младеновић је истакао да се од шест пристиглих радова, Одбор за подизање споменика одлучио за идејно решење вајара Небојше Савовића Неса, које представља фигуру која седи за столом, урађену у камену.

Према његовим речима, споменик ће бити постављен у парку Мали Ташмајдан, преко пута зграде Архива Србије, коју је Краснов пројектовао, пренео је Беоинфо.

Подизање споменика је, после додељивања имена улице на Врачару и спомен-табле Краснову, начин да се одужимо славном руском архитекти који је својим стваралаштвом оставио значајан траг у изгледу Београда, али и бројних градова и варошица широм Србије, нагласио је Младеновић.

Осим Младеновића, који је председник, чланови Одбора су и Драгомир Ацовић, Стеван Мићић, Владимир Мијовић и Марко Стојчић.

Николај Краснов обновио је цркву "Ружицу", подигао зграду Министарства финасија у којој је сада смештена Влада Србије, палату Министарства шума и руда, Министарства пољопривреде и вода у којој је смештено Министарство иностраних послова, зграду Архива Србије, израдио пројекат позоришта Мањеж, данашње Југословенско драмско позориште и још много здања у престоници и сиром Србије.

Краснов је, као и многи други Руси, после Октобарске револуције дошао у Србију. Они су у многим областима оставили значајан и немерљив траг.