Назире ли се крај стогодишњој пракси паљења стрњике

Лука Мијајев, пољопривредни произвођач из Ечке поред Зрењанина, готово две и по деценије производи шумске саднице. А како му се плантажа налази у непосредној близини ораница, готово сваке године претпи значајну штету због неконтролисаног паљења стрњике.

"Само прошле године изгорео ми је велики број садница, укупне вредности 10.000 евра. За предходне године не могу ни да кажем, људи ће мислити да не говорим истину", каже Лука Мијајев.

Паљење стрњике често угрожава и саобраћај јер димне завесе прекривају путеве, а ватра угрожава и шуме.

"Пре свега остављају последице на станишта дивљачи и на саму дивљач, пре свега на подмладак, младе јединке и на гнезда птица које су на земљи, пре свега на јеребице и фазане", каже Братислав Ћирковић председник Ловачког савеза Србије. 

Нису поштеђена ни заштићена подручја. Тако је средином октобра прошле године велики пожар похарао природни резерват Царску Бару.

"Изгорело је 880 хектара трске, наш видиковац на Царској Бари и дрвена стаза која је водила до видиковца. Ове године се трска комплетно ревализовала", каже Миливој Путић, туристички водич на Царској Бари.

Неретко паљење стрњике односи и људске животе. Због свега тога покренута је кампања "Не пали стрњику".

Министар заштите животне средине Горан Триван каже да је крајње време да се прекине са стогодишњом праксом спаљивања стрњика после одређеног периода године.

"Та пракса нам односи људске животе, уништава биодиверзитет, уништава земљишну флору и фауну, а земљиште нам постаје много мање плодно него што је било раније. Дакле, апсолутно се мора прекинути с тим. Порука грађанима - не спаљујте стрњику и немојте се играти ватром јер ватра односи животе", рекао је Триван.

Спаљивање жетвених остатака на отвореном законом је забрањено, предвиђене су и високе новчане казне - за физичка лица од десет до педесет хиљада динара, а за фирме и до милион динара.