"Победник" иде у Смедерево
Радови на реконструкцији и рестаурацији споменика "Победник” на Калемегдану почеће сутра припремањем градилишта и једног дела платоа где се споменик налази, а који ће бити претворен у градилиште. Скулптура ће бити привремено премештена у атеље вајара Зорана Кузмановића у Смедереву.
Вајар Зоран Кузмановић је гостујући у Београдској хроници навео да се "Победник", након што се скине, носи у његов атеље у Смедерево, где ће се прво извршити детаљан увид који подразумева отварање скулптуре.
"Тек кад скинемо скулптуру и она буде у атељеу, у простору где ми можемо да је раставимо, и направимо анализе бронзе, знаћемо на чему смо", објашњава Кузмановић.
Истиче да је за њега прави изазов да од зуба времена заштити споменик од непроцењиве вредности
Оцењује да је споменик направљен од материјала који је тад био на располагању.
"Они нису имали ове легуре које ми данас имамо. Ради се о најобичнијој легури гвожђа, најједноставнијој", рекао је Кузмановић.
Претпоставља да је унутрашња конструкција, која је од обичног гвожђа, временом начета.
"Верујем да је унутрашња конструкција од обичног гвожђа прилично начета јер је вода годинама улазила у унутрашњост споменика што је доводило до различитих процеса. Наш задатак је да то поправимо", поручио је Кузмановић.
Додаје да ће му од пет до десет људи у радионици помагати у реконструкцији скулптуре.
Невенка Новаковић, ауторка пројекта реконструкције и рестаурације "Победник" наводи да санација овог дела споменика захтева замену камених блокова испод ногу "Победника", демонтажу бронзане скулптуре и обнављање веза између постамента и скулптуре.
"На кружном постољу на коме се налази скулптура постоје многобројна оштећења, камен је практично потпуно распаднут. Челични елементи на којима се скулптура налази су потпуно кородирали и то је највећи разлог зашто скулптуру морамо да демонтирамо", објашњава Новаковићева.
Интервенције на постољу и стубу споменика, према њеним речима, захтевају консолидацију фуга и замену камених блокова у кружном постољу који су до те мере оштећени да немају финкционалну носивост.
"Стуб и постамент се неће демонтирати, на њима ћемо изводити радове чишћења, замена фуга које су оштећене. Радићемо на консолидацији свих камених блокова, и на замени оних блокова који се налазе пре свега у кружном постаменту, који су до те мере оштећени да они немају више своју функционалну носивост коју треба да имају", објашњава Новаковић.
Ово је прва реконструкција од како је 1928. споменик постављен.
"Са грађевинске тачке сама санација је релативно једноставна, предвиђено је да се уради осам шипова који ће уз помоћ бетонске греде придржавати темељ споменика. Сама санација је релативно једноставна, али смо ми имали један сложен задатак да дрвени мост код Сахат куле обезбеди тако да може да понесе дизалице, мешалице и све оно што је потребно за санацију споменика", објашњава Бошко Стевановић, професор на Грађевинском факултету.
Град Београд је за овај пројекат издвојио 26 милиона динара, а рок за завршетак је шест месеци, рекла је директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић.
"Победник" је рад познатог уметника Ивана Мештровића и првобитно је било предвиђено да буде постављен на Теразијама.
"Прокопани су темељи, и када је требало да се почне са постављањем самог споменика, јавност у Београду се побунила што из моралних, што из уметничких разлога. Једни су сматрали да је изузетно неприкладно да у центру града буде фигура нагог мушкарца, други су сматрали да то уопште није балкански ратник, да нема никаквих обележја српског јунака и да више личи на античког јунака. И онда је пронађено решење да се споменик постави на ивицу града, окренут ка празном пољу", објашњава Бојана Ибрајтер Газибара, дипломирани историчар уметности.
Споменик "Победник" подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта.
Чине га бронзана мушка фигура са соколом у левој руци и спуштеним мачем у десној, рад вајара Ивана Мештровића, као и постамент који је конципиран у виду дорског стуба са канелурама на високој кубичној бази који је ауторско дело архитекте Петра Бајаловића.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар