Србија као привремена станица — мигранти и проблеми на хрватској граници

За шест месеци више од 30 безуспешних покушаја преласка границе – то је статистика миграната који наставак европског пута чекају у Адашевцима. Сваки од покушаја носи и ризик од сусрета с хрватском полицијом која, кажу, не бежи од употребе силе.

Према речима миграната, хрватски полицајци уперују лампе директно у очи, а затим почињу да их туку.

"Кад нас ухвате у Хрватској, туку нас, узимају нам телефоне, новац, обућу, понекад и одећу. Многе људе су овде претукли хрватски полицајци. Дешавало се и да нам неке особе у цивилу отимају новац, а да полиција гледа", навео је један од миграната.

Они који нису у центрима за прихват спавају у напуштеним зградама, нерадо пристају да говоре за медије и чекају тренутак када ће моћи да крену даље.

"Волонтери нам доносе храну, воду и одећу. Овде нема струје и воде, бројни су проблеми. Близу границе нисам могао да добијем место у кампу, речено ми је да идем у Обреновац", рекао је један од смештених у неформалном центру.

Шта се све дешава приликом безуспешних прелазака, али и током враћања из Хрватске, у граничној полицији нису могли да говоре.

Балканска рута најлакша за мигранте 

Граница између Србије и Хрватске мигрантима је боље решење од оне с Босном и Херцеговином јер је природа блажа. Држе се проверених прелаза, али мењају дестинацију.

"Италија све интензивније постаје земља жељеног првог боравка у Европској унији. Пут преко БиХ и Хрватске је најлакши и ту су развијени кријумчаркси правци. Зато у Италију највише људи долази преко ове балканске руте", каже Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоца азила.

Мења се и структура оних који се задржавају у Србији. У односу на 2015. и 2016. годину, када су већину чинили Сиријци, данас је порекло миграната шаролико.

"Један број породица се смањио, а повећао се број самосталних миграната. У овом центру њих има негде око 290. Доминантни су Авганистанци, имамо Пакистанце, неколико из Камеруна", Драган Велимировић испред Комесаријата за избеглице и мигранте.

Тренутно је у Србији око 3.000 регистованих миграната, двоструко мање од расположивих капацитета. Хоћемо ли их имати више, зависи и од одлуке Турске која због санкција Европске уније прети поништавањем споразума о реадмисији, чиме би престало задржавање избеглица у тој земљи.