Неко удес плати животом, а неко новцем

Када се догоди саобраћајна несрећа, најважније је спасити животе. Тада је важно да у болници има довољно крви.

"Једна јединица еритроцита кошта 5.889 динара – то није цена крви, већ кошта обрада, процесуирање, реагенси", наводи др Оливера Савић из Завода за трансфузију крви.

Истиче да у трошак нису урачунати доласци давалаца и одсуства с рада. Викенди су им ноћна мора, болнице им потражују и до 600 јединица крви. За тежу повреду у саобраћајној незгоди потребно је од пет до 20 јединица.

Неке операције се могу одложити али трансплантације и трауме у саобраћају не трпе померања. У резерви сваког дана мора да буде најмање 150 јединица крви. Оне се допуњују сваког јутра.

"Последњих годину дана, или две године, имамо све теже повреде, нарочито оне настале код мотоциклиста, то су повреде, које без обзира на наша умећа, вештине и темпо збрињавања, остављају инвалидитет", истиче др Горан Тулић са Ортопедске клинике Ургентног центра.

Потребно је да се обезбеде лекари, лекови, смештај и дежурство за најмање 1.600 операција. Само у последња три месеца обавили су 567 операција, збринули су 45 тешко повређених.

А несреће на друмовима коштају државу око 280 милиона евра годишње. И ту се руши мит да казнама полиција пуни буџет.

"Укупни приходи од новчаних казни су седам пута мањи, око 40 милиона евра. Са тим износем не можете ни да покријете трошкове лечења код 20.000 повређених сваке године", указује председник Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић.

Осим целокупног лечења у трошкове спада и рад спасилаца, материјална штета, инвалиднине, трошкови за претрпљен бол и страх, душевне патње.

Нема рачунице колики су породични трошкови за настрадале, одласци на контроле и на опоравак. Осигуравајуће куће умање ове трошкове и исплате око 150 милиона евра. То је, међутим, новац који су унапред узели од возача, па постоје и друге рачунице.

"Уместо што исплате штету, могли би да инвестирају у фонд где би се отворила нова радна места, или да полиса осигурања буде дупло јефтинија", каже Окановић. 

Саобраћајке су други убица, ако гледамо радно најспособније становништво. А после кардиоваскуларних болести и карцинома су трећи узрок смрти у целокупној популацији, каже статистика.