Грозница Западног Нила у Србији, када се јавити лекару

У земљама Европске уније пре две недеље појавили су се први оболели, а до 1. августа регистрована су 33 оболела од те болести. 

Епидемиолог у Институту за јавно здравље "Батут", проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да су у земљама Европе од пре две недеље пријављени први случајеви, а код нас од пре пар дана.

Рекла је да имамо један потврђен случај инфекције вирусом Западног Нила.

Према њеним речима, највећи број људи који су инфицирани овим вирусом нема апсолутно никакве знакове и симптоме инфекције.

"Четири од пет људи неће имати никакве симптоме и убод овог комарца не разликује се од било ког другог убода комарца", каже професорка Кисић Тепавчевић.

Симптоми слични грипу

Једна од пет особа које су инфициране имају симптоме сличне грипу, са повећањем телесне температуре, слабошћу и малаксалошћу – као основним симптомима.

Епидемиолог истиче да мање од један одсто – један на 150 инфицираних имаће неуроинвазивни облик болести који се карактерише знаковима инфекције мозга и можданих овојница са израженом главобољом, укоченошћу врата, а могућ је поремећај координације и дезоријентисаност.

Говорећи о томе који је то тренутак када треба посумњати, она каже да највећи број особа које имају неуроинвазивне облике болести већ имају нека хронична обољења, кардиоваскуларна, респираторна – и те особе практично су под надзором лекара и не треба да чекају никаква значајна погоршања да би се јавиле лекару.

Када температура не спада више од два дана, треба се јавити лекару, али ове особе које имају придружена обољења не треба да чекају, упозорава докторка.

"У сваком случају, особе које имају те неуроинвазивне облике болести могу да буду и претходно здраве, али се најчешће ради о особама које су старије од 65 година и које већ имају нека хронична обољења", каже Тепавчевићева.

Прошле године су први оболели били регистровани почетком јула, три недеље раније него сада. Највише заражених од вируса Западног Нила у Србији било је 2013. године, када су оболеле 303 особе, а преминуло је 35 пацијената.

Све зависи и од присуства комараца 

С обзиром да се ради о обољењу које искључиво преносе комарци, све зависи и од присуства комараца и њихове заражености на одређеном подручју, објашњава Тепавчевићева.

Оваква врста испитивања и надзор над овим обољењем у нашој земљи се ради од 2012. године и то је разлог зашто смо тада први пут пријавили присуство обољења, истакла је Кисић Тепавчевић.

"Извесно да смо имали и пре, ово обољење се на подручју Европе региструје 60-их година 20. века, у неким епидемијским облицима у земљама јужне и источне Европе задњих 15 односно 20 година", каже она.

Истиче да фактори од којих зависи присуство комараца јесу температура и влажност ваздуха.

"Пар узастопних дана не би требало да је кишно време да би били ефикасни сви третмани који су усмерени против популације комараца", рекла је докторка.

У свим претходним сезонама, када се прати обољење, највише је било током августа.

"Имамо то померање за четири недеље у односу на претходну годину и за нека две до три недеље у однсу на претходне сезоне, тако да можемо очекивати у овом периоду пораст броја оболелих, али је извесно да ће се радити о блажој сезони када је у питању ово обољење", закључила је докторка Кисић Тепавчевић.