На "Срећној кози" пробајте сир са боровницама, тартуфима и црним пивом

Након завршеног факултета Милош Тодоровић, иако рођен у граду, одлази на село и у партнерству са Небојшом Јоксимовићем 2012. оснива фарму коза, са стадом од 50 грла. Данас броје око 300 коза расе алпино, а произведу више од 40 килограма сира дневно.

"Цело ово имање није конципирано да се зараде велике паре него да се створи будућност за моје потомке, да ја њима направим посао, а и ја хоћу да уживам да и мени буде лепо", каже Милош Тодоровић.

Производе пласирају углавном приватним купцима, који се, кажу, увек враћају по нову количину, и поједним ресторанима.

На фарми се може пробати козји сир са боровницом, тартуфима, сушеним парадајзом, зеленим бибером, чак и црним "гинис" пивом, и домаћин каже да је кључ успеха управо у овим иновацијама.

"Више неће беле козије сиреве, као што су их правили наши стари, сад хоће мало другачије сиреве. Е ми смо од самог старта кренули са тим другачијим сиром и фактички смо били не могу да кажем први, али у првих пет на тржишту и људи су то још тад препознали", истиче Милош Тодоровић.

Фарму "Срећна коза" обишао је министар пољопривреде Бранислав Недимовић, истакавши да се у последњој години дана управо радило на прилагођавању прописа који би омогућили да мали фармери могу да остваре производњу млека и меса и продају на кућном прагу.

"Ја сам толико задовољан што сам ово видео. Буквално је ово пример, можемо га користити као школски пример како то треба да изгледа, где смо повезали сточарство, прераду и трговину, све на једном месту", навео је Недимовић. 

"Онај следећи корак који треба да буде јесте тај да они треба да се удружују и да траже заједничко тржиште", истиче Јован Репац, председник општине Пландиште. 

Удруживање је, слажу се и домаћини фарме у Великом Гају, једини начин да се изађе на инострано тржиште, које од једног произвођача захтева количине од најмање 150 тона а које мали фармери нису у стању појединачно да обазбеде.