Српска координација о годишњици "Олује"

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије (Српска координација) подсећа у свом саопштењу да је у акцији ''Олуја'', убијено 1.834 лица српске националности, од тога преко 1.200 српских цивила, од којих је више од 60 одсто било старије од 60 година.

Додаје да је принудно је нестало 1183 лица, да је протерано преко 220.000 Срба, запаљено више од 20.000 српских кућа и објеката, и да је преко 40.000 станова у својини Срба отето и никада није враћено. 

У саопштењу се напомиње на бројне примере злочина над преосталим српским становништвом, почињени недељама и месецима након званичног завршетка злочиначке акције ''Олуја'', као у селима Грубори, Гошићи и Вариводе, где је убијено двадесет двоје стараца и старица крајем августа, односно крајем септембра 1995. године.

Према наводима Српске координације, наредних десетак година од прогона, хрватска власт је чинила све да онемогући повратак Срба: уништавањем кућа и отимањем станова и осталих непокретности, ''легализацијом'' узурпације непокретности, пљачком имовине, ускраћивањем права на зарађене пензије и других стечених права, дискриминативним судским пресудама, пореским и другим прописима.

Српска координација подсећа да је за масовне ратне злочине почињене у "Олуји", у Хрватској правоснажно осуђено само једно лице, као да није реч о највећој акцији етничког чишћења, почињеној на тлу Европе, након Другог светског рата.

Како се оцењује, то указује да у Хрватској не постоји намера да се гоне учиниоци ратних злочина, које су припадници хрватске војске починили над Србима. Напротив, у Хрватској се, од стране највиших државних званичника, негира злочиначка страна "Олује" истицањем да је она ''чиста као суза''.

Они који су осмислили и командовали војним операцијама, попут генерала Готовине и Маркача, уместо да одговарају за ратне злочине, славе се као национални хероји и одликују највишим државним одликовањима, а о њиховом ''херојству'' у Хрватској се снимају филмови.

Хашки суд је коначном другостепеном пресудом ослободио хрватске генерале за удружени злочиначки подухват у ''Олуји'', иако је првостепеном пресудом осудио Готовину на 24 године затвора, а Маркача на 18 година. Суд је у овој пресуди утврдио да су у "Олуји" почињени масовни и систематски злочини над невиним цивилима, да је српско становништво масовно протерано са својих вековних огњишта, али је коначном пресудом напрасно ''заборавио'' на командну одговорност и на 1.300 страница првостепене пресуде и једним потезом пера је ослободио најодговорније за почињене масовне ратне злочине над Србима.

Српска координација такође подсећа на лицимеран став званичне Хрватске, која на сва уста говори како је ''питање несталих једно од главних хуманирарних питања'', а већ двадесет четри године не желе да ексхумирају невино убијене српске цивиле у наведеној акцији, чији се посмртни остаци налазе у познатим гробницама и гробним местима, које је под надзором Унпрофора евидентирала и привремено сахранила сама Хрватска.

Српска координација у име породица жртава, и овим поводом указује на селективну правду и приступ, како у судским поступцима, тако и у јавним политикама Хрватске, Босне и Херцеговине, Приштине и дела међународне заједнице, у циљу политичке инструментализације жртава хрватске, бошњачке и албанске националности, како би се приказала и оправдала једнострана слика ратова на простору бивше Југославије, према којој су Срби кривци, а српске жртве – жртве другог реда.

У саопштењу се апелује на јавност у Србији, надлежне власти и институције, да се, како се наглашава, активно супротставе неистинитим тумачењима догађаја током ратова 90-их година на простору бивше Југославије и придруже се породицама жртава у борби за истину и правду.