Нове муке породица несталих, идентификација све тежа

Хиљаде породица које више од две деценије трагају за најмилијима, заробљене су у години њиховог нестанка. У Хватској се 1.998 особа и даље сматра несталим, према подацима које признају обе стране. Готово половина су Срби.

"Породице које бојажљиво уђу у те неке судске процесе са Хрватском нису заштићене, губе спорове, чак им се прети одузимањем имовине", каже Драгана Ђукић, председница Удружења породица несталих "Суза".

Хрватска, указују удружења, једина у региону има регистрована, а и даље неексхумирана гробна места. Декларативно, националност жртве не прави разлику.

"У пракси се српске жртве дискриминишу. Сваки договор, састанак званичника је неискрен уколико у Хрватској не желе или нису у стању ексхумирати познате гробнице", каже Душко Челић, председник Координација српских удружења породица несталих лица.

Претходне године идентификовано је 40 особа. Да се покрене нови талас, недостају нови докази. Али јављају се - нови проблеми. 

"Да се иде ка новим правилима, све у духу нечег што није добро - новог закона који су усвојили у вези са несталим лицима. Верујем да ћемо имати озбиљних сметњи и блокада", каже Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица.

Нови протоколи, кажу у Удружењима, деле породице чији чланови живе у Хрватској, од оних чије је пребивалиште у Србији. 

"Позову породице чији чланови живе у Хрватској, не обавештавајући Комисију и онда једноставно објаве на сајту Министарства бранитеља - решено је данас 14 хрватских држављана. Онда се ми питамо, да ли они то узимају српске жртве", рекла је Драгана Ђукић. 

И у Сарајеву, идентификација је све тежа. Од 5.526 несталихособа које су породице пријавиле, 3.866 је идентификовано до 2008. Следећих десет година само 387. Кључни разлог у Бањалуци виде у институту за нестала лица БиХ, исувише сложеног устројства да би фукционисао. 

"Бошњацима не одговара да се дође до одређених локација где се налазе нестали Срби јер ти докази - судско-медицински налази су значајни материјални докази у процесуирању ратних злочина", каже Милорад Којић, председник Републичког центра за истраживање рата у Бањалуци.

На простору централне Србије откривена су 1.383 тела, од који су 900 идентификовани косовски Албанци. На простору Косова и Метохије и даље се трага за 1.653 особе.