Не постоје кредити намењени искључиво произвођачима органске хране

Како би избегао проблеме са откупљивачима који често не желе да плате цену коју заслужује храна без тешких метала и хемијских средстава, Горан Тасић, произвођач органског воћа из Врањске Бање, награду ће уложити у хладњачу.

"Само десетак одсто продамо у органско, остатак иде све у конвнционалну производњу", каже Горан Тасић.

Аћимовићи ће новцем добијеним од банке уложити у бунар и систем за наводњавање како би повећали обим производње органске малине. То је једини начин да зараде више на воћу за које не могу да добију више од 200 динара по килограму иако је крајњи купац плаћа више од хиљаду динара.

"У истој смо позицији сви. Мада је организовано тржиште, у последњи седам-осам година цена стално иста. Малина заврши на европском тржишту. Знамо да је код нас 300 грама око 600 динара", сматра Ђурађ Аћимовић.

Гоца Шокшић ће новац уложити у складиште. Узгаја поврће на седам хектара и каже да велики обим производње гарантује само сигурност продаје.

"Ви уђете у трговински ланац и морате да прихватите цену коју вам они вама диктирају тако да, када све саберете, то није зарада која је била на почетку. Морате да обезбедите адекватан складишни простор где ће се чувати, да имате добро возило које ће до трговинског ланца да превезе то поврће, тако да ви нормално растете и с тим су захтеви све већи", прича Гоца Шокшић.

Када органски произвођач порасте толико да почне да размишља на пример о преради, на располагању су му банкарски кредити, али по условима по којима се задужују и остали учесници у агробизнису.

У Србији ниједна пословна банка нема програм кредитирања намењен искључиво органској пољопривреди. Ова специфична производња још је у домену друштвене одговорности уместо у сфери профита.

Иако су у органска газдинства уложили бесповратна средства, банкари нису сасвим без очекивања. Позитивно оцењују и могућност зараде али и сарадњу са органским произвођачима за које кажу да су врло савесни и реални клијенти.

"Пољопривредни произвођачи, посебно газдинства, су посебно одговорни и што се тиче и отплаћивања кредита. То је код њих питање одговорности чак и питање части тако да у том делу нашег портфолија не наилазимо на неке веће проблеме са отплатом. Ако долази до тога, то су екстерни разлози пре свега проблем времена", наводи Бранко Грегановић, председник извршног одбора НЛБ Банке.

Тржиште органске хране је једно од ретких које упркос глобалној економској кризи стално расте.