Збрињавање опасног отпада је скупо, али је бацање у реке много скупље

Све је више земаља које не желе да приме било чији и било какав отпад.

"И пред Европом је изазов да се избори са рециклираним материјалом и са отпадом, немамо довољно наших капацитета. То укључује и опасни отпад. Добро је што не можемо да га извозимо, јер смо ми одговорни за производњу, па бисмо морали да имамо капацитете за третирање. Србија има подршку у Европској Унији за изградњу тих капацитета", наводи директор Европске агенције за животну средину Ханс Брунинкс.

Србија годишње потроши најмање 20 милиона евра за збрињавање опасног отпада у иностранству, највише у Аустрији и Швајцарској.

"Фармацеутски отпад се у свету збрињава инсенерацијом, односно спаљивањем у посебним овлашћеним постројењима на високим температурама, чиме се спечавају емисије штетних гасова у ваздух. Политика цена је тренутно таква да цене, у односу на период од пре рецимо три године, и по 200 посто су више", каже директор компаније за збрињавање опасног отпада "Митеко" из Кнежевца.

Не постоји ни прецизна контрола количине фармацеутског отпада. Прошле године Агенцији за заштиту животне средине пријављена је припрема за збрињавање више од пола тоне отпадних лекова. Дванаест тона извезено је у Аустрију.

"Важно је да разумемо, и локална популација и они који руководе локалним самоуправама, да је много опасније по здравље становништва да фармацеутски отпад заврши у води, да га неко баци у реку или смеће него да се третира на прави начин", истиче Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине Србије.

Количине отпада пријављене Агенцији за заштиту животне средине су мање од стварних јер није решено извештавање о количинама отпадних лекова сакупљених од грађана. То се решава новим правилником: апотеке су дужне да од грађана преузму фармацеутски отпад.