Грађани донирају више од предузећа

Емпатија увек зависи од два срца – онога коме се даје и онога који даје.

"Емпатију изазивају беспомоћна деца, беспомоћне животиње, стари људи који не могу да живе сами, људи који раде, труде се, али не могу да стекну нека материјална средства, људи који су претрпели велику штету од више силе, па им је потребна нека врста помоћи", истакла је Бојана Шкорц, психолог.

Психолози су склонији тези да се човек рађа са великим хуманим капацитетом и да му је важно да га исказује. Ипак, некада животне околности или заједница пробуде себичност. Ако друштво вреднује победништво, по било коју цену, за емпатију остаје мало места.

"Често заборављамо да је хуманост врло једноставна ствар. Не мора да буде нешто грандиозно, нека огромна сума дата некоме или да ви својом финансијском подршком решите нечије лечење, нечији проблем. Људи забораве да је довољно и мало. Довољно је сваки дан, у неким животним околностима. То је хуманост", нагласила је Шкорцева.

У Србији из године у годину, грађани и компаније све више донирају. Предузећима имиџ није једини мотив, већ постоји свест о томе да улагање у заједницу доприноси и њој и компанијама.

Према истраживањима, прошле године у нашој земљи је донирано укупно 27,3 милиона евра. Први пут, од 2013. године, грађани су приложили више него предузећа – 42 према 39 одсто.

Трећина донација се усмерава у здравство 

"Константно је да се једна трећина свих донација усмерава у здравство, једна четвртина у подршку маргинализованим групама. Расту донације за образовање и на образовање одлази око 13 процената и на четвртом месту је смањење сиромаштва са неких 11 процената, док за све остале области, као што су култура, уметност, наука иде остатак", рекао је Милош Јанковић из "Каталист Балканс".

Човек даје колико осећа да треба и има колико осећа да има. Психолошки гледано, то није материјално питање, већ субјективно.

"Неко може да има материјално веома много, али да се осећа уплашено, ускраћено, и да не да, стегне, за своје унуке, а постоји неко ко има веома мало и који то мало што има срдачно дели где год може, како може. Нека наша универзална доброта, доброта породице, доброта човека, може да се мери тиме с колико смо људи стварно повезани", објашњава Шкорцева.