Улагање у науку је улагање у будућност

Маја Гојковић је, отварајући скуп, истакла да је улагање у науку истовремено најбоља шанса да ухватимо корак са светом у којем је већ увелико у току четврта индустријска револуција.

Указала је да су наука и иновације кључни фактор економског, друштвеног и укупног развоја сваке земље у савременом свету, те поручила да потенцијале које Србија има у науци и истраживању можемо остварити само сарадњом државе, научне заједнице и привреде.

Како је навела, циљ данашње дебате је да се скрене пажња на значај науке приликом доношења одлука и закона.

"Верујем да ће овај сусрет бити важан корак ка бољој сарадњи и међусобном разумевању политике и научноистраживачке заједнице, како би заједно радили на томе да Србија буде модерна земља, која иде у корак са развијеним светом", навела је Гојковићева, која је у свом обраћању подсетила на велике српске научнике што су Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић и њихов допринос развоју науке на светском нивоу.

Нагласила је да је усвајање Закона о науци и истраживању пре два дана битан подстрек за ову област и важан искорак у обезбеђивању сигурности финансирања установа и појединаца који се баве науком, као и важност усвајање Закона о фонду за науку у децембру прошле године.

Дан науке ове године посвећен је горућим темама – климатским променама, квалитету воде и ваздуха и обновљивим изворима енергије, а Гојковићева наводи да је данашњи скуп прилика за размену мишљења струке и доносиоца одлука.

"Верујем да је време да Србија ускоро добије закон о климатским променама, имајући у виду не само наше обавезе из Оквирне конвенције УН о промени климе и потреби усклађивања са правним тековинама ЕУ, већ и у чињеници да наше грађане све више погађају негативне последице климатских промена", рекла је председница парламента.

Гојковићева, која је и председница скупштинског Одбора за заштиту животне средине, изразила је спремност да се, поред јавне расправе, организује и јавно слушање о том закону јер је, како каже, важно да се чује глас науке.

Шарчевић: Циљ је да будемо друштво засновано на знању

Циљ је да Србија буде друштво засновано на знању и да квалитет високог образовања и науке пласирамо као добар извозни производ, изјавио је министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић на скупу "Наука у парламенту".

Министар је рекао да Закон о науци и истраживању, који је усвојен пре два дана, садржи добра решења за будућност науке, те навео да се ради на новој стратегији образовања и науке.

Нагласио је важност оснивања Фонда за науку и навео да је расписан први позив за младе истраживаче.

Министар је рекао и да су издвајања за образовање повећана ове године за 36 одсто у односу на 2018. и да је намера да Центар за промоцију науке постане кровна организација свих истраживачких центара у Србији.

Шарчевић је истакао и важност теме климатских промена и навео да је заштита животне средине постала део реформисаног школског програма за гимназије.

Ђукић Дејановић: Улагати у младе научнике

Министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић је рекла да је конференција јединствена прилика да се чују нове идеје и покрене стални дијалог о месту науке у друштву.

Указала је да наука и њен развој није само прилика да креирамо бољу будућност, већ и наша обавеза према младима, али и наглашава да развој науке не сме да буде науштрб екологије.

Нагласила је да је образовна база у Србији солидна, те да је улагање у младе научнике улагање у будућност.

Ђукић Дејановићева је најавила да ће 17. јула у име Србије на политичком форуму у УН у Њујорку представити први национални добровољни извештај о примени агенде УН о одрживом развоју до 2030.

Млади широм света, каже, па и у Србији, имају све више слуха за тему екологије и додаје да 80 одсто младих који су учествовали у изради националног добровољног извештаја сматра да заштита животне средине треба да буде међу кључним приоритетима државе.

Фабрици: Размишљај глобално, делуј локално

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је су климатске промене део нашег свакодневног живота, да су глобални проблем, као и да постоје локалне одговорности.

"Размишљај глобално, делуј локално, то је прави приступ", рекао је Фабрици и додао да је ЕУ у последњих 30 година развила "златни стандард" у погледу заштите животне средине и да је Србија на путу придруживања ЕУ прихватила те стандаде.

Навео је да је ЕУ водећи донатор када је реч о овој области и напоменуо да је последњих 15 година Унија уложила 600 милиона евра у важне еколошке пројекте који се реализују у Србији.

Навео је да је важно подизање свести грађана о заштити животне средине, као и да је потребна подршка научне заједнице, да привреда прихвати промене, те да грађани буду свесни својих појединачних одговорности.

Што се тиче Поглавља 27 који се односи на заштиту зивотне средине, Србија је постигла одређени ниво припремљености, доста је урађено, али још доста посла треба да се уради, истакао је Фабрици.

Нагласио је да је такозвани Зелени фонд од кључне важности, као и политика "загађивач плаћа".

Догађај "Наука у Парламенту" организован је у Скупштини Србије са идејом да се у оквиру једнодневних панела и радионица сусретну научници и истраживачи, чланови парламента, доносиоци одлука, као и представници грађанских удружења.

Организацију догађаја "Наука у парламенту" је ове године Обједињени истраживачки центар Европске комисије поверио Министарству просвете, науке и технолошког развоја Србије и Центру за промоцију науке, који је до сада одржаван само у земљама чланицама ЕУ.

Ово је први пут да се организација препушта земљи која није чланица ЕУ.